Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

144

Stenografske beleške

nog našeg gledišta. U opšte, ja mislim, da ne čine velike koristi narodu oni ljudi, koji pronalaze neke ustanove kod drugih naroda, ispituju njihovu vrednost kod tih naroda, i za to' što su dale dobre rezultate tamo kod drugih, oni ih prenose ovde. Ono, što je- dobro za druge, ne mora biti dobro za nas. Mi smo živeli pod specijalnim prilikama, i mi smo različni od drugih, mi nismo isto što i oni. Bolje je, ja mslim sve ustanove koje mislimo preneti kod nas, da ih merimo jednim našim merilom, da okrenemo oči u nas same, pa ako nadjemo da nam trebaju i da nam odgovaraju uzmemo ih; a ako nam ne trebaju ne moramo ih primiti, pa makar one bile i dobre pa ma gde smo ih videli. Gornji dom imao- je smisla da postoji tamo, gde ga je socijalni život stvorio, gde je imao da zaštićava izvesne posebne interese. Gornji dom u Engleskoj je bio dom plemića i zaštićavao je kastinske interese. Danas je gornji dom i u Francuskoj i u Engleskoj predstavnik krupne buržoazije. On tamo ima da štiti izvesne interese, ima, možda, razloga da još postoji. On je jedna kočnica demokratiji i političkoj i ekonomskoj, on je čuvar tradicija. Ali, ako je gornji dom kod njih u istoriji izvršio, možda, vrlo važnu ulogu, ako je nekada bio potreban, danas ga život ne samo koriguje, nego ga čini i nepotrebnim. Ta je ustanova na umoru tamo gde je postala. Vi se, gospođo, sećate velike parlamentarne krize u Engleskoj pre rata. Liberali engleski dali su jedan udarac gornjem domu u Engleskoj, od koga se on neće oporaviti- Francuski senat trpi svakoga dana sve više udaraca, i svakoga dana sve više postaje gotovo izlišan. Ja sam ovo napomenuo samo za to, da se vidi, da ta ustanova izumire baš tamo gde je postala i gde je vršila jednu istorijsku misiju, koja je, možda, donela i koristi, i, gospodo, na što ćemo mi da prenosimo jednu takvu ustanovu, koja izumire i u svojoj kolevci? Lepo je i duhovito rekao g. Veljković, kad je govorio u načelnoj diskusiji o Ustavu, da nam to neće doneti nikakove koristi, već nas može učiniti i smešnim. Ja mislim, da bi za nas to bio jedan luksuz, koji nije potreban, i koji bi nas, ne samo učinio smešnim, nego bi nam doneo i štete. Naša zemlja je demokratska. Ogromnih diferencija, kao na zapadu, medju nama nema. Više od 80% našega naroda sitni je sopstvenik, i stvoriti jednu ustanovu, koja ima da brani neke specijalne interese kod nas, u takvoj zemlji, to je, gospodo, jedna budalaština. Ni ekonomskih ni velikih političkih razlika nema medju nama. Mi n. pr. nemamo plemstva, tako da bi nam trebala ustanova, koja će štititi njihove interese. Na protiv, želeti bi bilo da se demokratska osećanja i sklonosti u narodu što pre razviju, jer bi to bilo i u interesu naroda i u interesu njegove države. Specijalno za naše prilike ne postoji onaj razlog za ustanovu gornjeg doma, po kome bi ustanovom gornjeg doma trebalo metnuti

jednu konzervativnu branu, koja bi usporila suviše übrzani razvitak i težnje ka demokratizmu. Po mome shvatanju, gospodo, mi nismo patili od preteranog demokratizma, od novačenja. Naša permanentna bolest, to je, po mome shvatanju, konzervatizam, koji ima jedno gotovo atavističke obiležje, i želeti bi bilo, da ga se što pre otarasimo. Narod može pogrešiti ja to priznajem - ali bolje je, da on pogreši, jer njegove greške nisu fatalne i lakše se snose, nego ako pogreše oni, koji se nameću njemu za tutora. Mi smo imali jedan pokušaj sa gornjim domom senatom za vlade poslednjeg Obrenoviča, i on je bedno svršio i. izazvao buru nezadvoljstva u naroduNarod je instinktivno osetio, da mu je senat metnuo kvrgu njegovom napretku. Šta će nam, gospodo, još jedan takav pokušaj? Sama monarhija je bremza napretku naroda. Ako metnemo još jednu, prekoračili smo meru celishodnosti. Ako niste skloni da podjete niz demokratsko raspoloženje narodno, onda ne gomilajte' brane njegovom napretku. Dom politički isluženih ljudi, koji će samo tutorisati narodu i izazvati konflikte sa drugim zakonodavnim faktorom, to je ono, što nam najmanje treba. Neka od gospode u ovom odboru, braneći gornji dom, patetično su naglašavali, da je gornji dom jedna ustanova, koja se vidi u svim republikama kao i u svim ustavnim monarhijama i da ga zato-, što je on opšta pojava, treba i mi da uzmemo; pa je, čisto s naglaskom zadovoljstva, poentirano, da ga ima čak i Amerika. Ja bih toj gospodi, koja se pozivaju na republiku, skrenuo pažnju na fakt, da one nisu monarhije i da one nemaju onu jaku konzervativnu kočnicu, koja se zove monarh i da još mogu sebi dozvoliti luksus, da naprave jednu vrstu brane demokratizaciji gornjim domom. Da li je to opravdano ili ne, pokazaće njihov život u skoroj budućnosti. U koliko se meni čini i u naučnom svetu i u životu tih naroda opaža se stalna težnja, da se gornji dom izbaci. Što se tiče Amerike, ja bih skrenuo pažnju na neke činjenice, koje ne treba -gubiti iz vida, a koje čine, da će se njihov senat održati duže, nego igde drugde, i da je komparacija naše zemlje sa Amerikom najmanje umesna. Hoću da naročito uprem prstom na ogromnu ekonomsku razliku izmedju američkih gradjana. To je zemlja klasične ekonomske nejednakosti. Nigde na svetu nema manje onih, koji se zovu sitnim sopstvenioima, nego u Americi. Onog srećnog prelaza izmedju proletera i bogataša u Americi je najmanje. Distanca izmedju redova društvenih riisde nije veća, nego u Americi- I sam taj fakat čini, da je ustanova gornjeg doma onoj zemlji i onoj socijalnoj konstelaciji potrebna. Oni će je zato braniti više i duže, nego ma ko drugi. No, pored toga ekonomskog razloga za održanje senata ima drugi jedan, možda mnogo važniji, nego onaj prvi.