Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

145

I on izvire iz strukture državnog uredjenjßr£i©gG Amerika je savezna država. Svaka država sačuvala je svoj individualitet, na koji je osetljiva mnogo više, nego to izgleda na prvi pogled jednom površnom posmatraču. Svaka od njih hoće da bude ravnopravna u opštoj zajednici. To im je nemoguće postići proporcionalnim predstavništvom u jednom domu zato, što u Americi ima država i saveza, koje su po s—lo5 —10 puta brojno veće nego druge. Njujork država veći je i 15 puta, ako ne više, od Arizone ili Nju-Meksika. Ali one tu jednakost postižu Senatom. Ako u doljni dom Njujork šalje n. pr. 15 puta više poslanika, nego Arizona, u senat šalju obje podjednako: po dva senatora. Svaka država u savezu bira po dva senatora. Senat, dakle, to je inkarnacija jednakosti svih američkih država i garancija, da se ne će nadglasavati i interesi slabo naseljenih država žrtvovati interesima gusto naseljenih. Američki senat, dakle, ima pored zakonodavnog i jedan politički momenat. On, kako štiti interese federativnih država u zakonodavnom pogledu, da ne bi, t. zv. industrijski istok svojim brojem donio zakonodavstvo na Štetu agrarnog severa i zapada, tako isto čini, da se glas svake države podjednako oseća na polju uprave Amerikom. Otuda i onoliki zamašaj senata u Americi i otuda on može da sa onoliko otpornosti i autoriteta vodi borbu sa predsednikom. Slučaj sa Wilsonom. I uporedjivati, odnosno tražiti analogijom, da i mi stvorimo senat za to, što ga ima Amerika, i za tO', što je senat u njoj vrlo moćan, to je po mom mišljenju budalaština. Mi nismo federalna zemlja, i ne želimo da budemo. Kod nas nema ni ekonomskih, ni političkih razloga, dakle, da ga kopiramo, a najmanje za to, što postoji u Americi. Ja nalazim i kod nas i u hodu današnjega čovečanstva jedan siguran razlog, da gane primimo. Svet se sve više demokratizuje, on teži, da što direktnije učestvuje u upravljanju samim sobom i u donošenju zakona. Za to ne znam, zašto bi mi pravili izuzetak. Odbacimo tu ustanovu, za koju mi niti imamo tradiciju, niti nam je potrebna, niti nam može biti od koristi, a koja će nam, bez sumnje, doneti štete- Ostavimo zakonodavnu vlast narodu, da ju vrši, bilo, delom, direktno, bilo preko jednog zakonodavnog tela, koje direktno bira. Dakle, kao što vidite, ja sam za jedan dom, za jedno zakonodavno telo. Ali ja sam i za to, da narod direktno učestvuje u donošenju zakona, ja sam za jednu novinu, za našu zemlju, ako ne za druge napredne narode. Čini mi se, posle ovih teških iskušenja po narod, kad je nesumljivo dao dokaza o svojoj visokoj svesti, da je potrebno dati mu prilike, da i direktno učestvuje u donošenju zakona referendumom. A to naročito u slučaju konflikta dvaju zakonodavnih faktora, koji su predvidjeni ovim Ustavom. Ja nalazim, da naš narod ima kvalifikaciju, da može prosudjivati o zakonima u svojoj zemlji. No, i pored toga ja bih bio za referendum i iz ovog razloga. Smer je svake dobre politike, ne samo da naStenografske beieške

R)AiD dobro i humano upravlja, nego i da ga što više politički vaspita i razvija njegovu pravnu svest. Referendumom se narod uči, da razmišlja o zakonima, upućuje se, da uči njihovu tehničku stranu, upravo upućuje se u zakonodavni rad. Referenndum ima ogromni vaspitni zamašaj, jer podiže ne samo pravnu svest gradjana, nego i svesnost o svojoj moći i podiže njihov sopstveni ugled. I radi toga, a ne samo što je to demokratska ustanova, ja sam mišljenja, da u zakonodavni rad uvedemo narod direktno: preko referenduma. Šesti odeljak Ustava pored ova dva' principska nedostatka ima i taj, što nije predvideo Ustavotvornu Skupštinu. Po mom shvatanju u zemlji, gde se onako gaze zakoni, gde se laka srca ne mogu naterati upravni faktori na poštovanje Ustava, де sme se dozvoliti, da ustavne promene vrši obična Skupština- Ako to uzakonimo', onda ne očekujemo dobro ni zemlji, ni narodu! Ustav je ipak najautoritativniji zakon zemaljski, kao- što je to lepo rekao jednom prilikom gospodin Divac, i ja mislim, da mu autoritet treba što više očuvati, što više podići. To se ne će učiniti, ako se spusti na stepen jednog običnog zakona, koji može jedna obična Skupština izmenitiČuvajmo autoritet Ustava, a to ćemo učiniti samo tako, ako njegove promene oduzmemo običnoj Skupštini i damo velikoj Ustavotvornoj Skupštini. Naravno, gospodo, da rad Ustavotvorne Skupštine ne može biti cenjen, ne može imati onoliko rešpekta, ako njen suverenitet ne bude zagarantovan. Njezine odluke ne smeju da bi postale izvršne, podležati nikakvoj sankciji. Ono, što ona reši, rešeno je. Iz svih ovih razloga ja predlažem, da se VI. odeljak Ustava nazove: Ustavotvorna i zakonodavna vlast; i njegov prvi član glasio' bi ovako: »Narod je izvor i utoka svake vlasti. Ustavotvornu vlast narod vrši preko Ustavotvorne Skupštine, a zakonodavnu preko Narodnog Predstavništva i direktno, referendumom.« Ovakom redakcijom čl. 1. utvrdjen bi bio princip, da je narod iznad svega, da je najveća vlast u državi. Takodje uglavljeno bi bilo, da on ima pravo zakonodavne inicijative i da ustavne promene ne mogu biti vršene, što on ne će biti naročito konzultovan, i to od tela, koje je za taj posao naročito izabrao. Zatim, gospodo, pošto smo diskusijom vezani za čl. 1. VI. odeljka, dozvolite mi, da učinim još ovu pri-medbu. Može biti, da će o ovome docnije biti više govora, ali ja nalazim, da je potrebno', da na ovome mestu i sada kažem, što o tome mislim. Biračko, pravo daje se principski svima gradjanima po navršetku 21. godine starosti, osim vojnicima. Ja se, gospodo, slažem, da vojnici ne glasaju, da se, dok su u mundiru, ne bave politikom, ali ne mogu da ne konstatujem, da se time čini i nepravda i razlika medju gradjanima. A evo kako: Potpuno zdravi gradjani služe rok u vojsci i oni nemaju glasačko nravo'. Medjutim rnihovi vršnjaci van vojs’ e 19