Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXII. sednice 1. marta 1921. godine.

153

rod. Tu postoji druga jedna opasnost. Monarh je šef vlasti. I ako se' on ovom vlašću počne koristiti, odmah se javlja opasnost da on koji je već šef izvršne vlasti nedobije toliko vlasti da posle toga ni parlamenat ne će biti garantija za narod. 1 za to se u svima parlamentarnim -zemljama javlja jaka tendencija protivu čestog mešanja šefa izvršne vlasti u ova pitanja i vi vidite, da šef izvršne vlasti sve više i više izbegava, da se nepokriven od Narodne Skupštine izlaže tome duelu sa eventualnom većinom u Narodnoj Skupštini. Oni raspuštaju Skupštine, ali na predlog onoga, koji ima većinu u tim Skupštinama ali se vrlo teško navoze na to, već i zbog sviju iskustava koja su imali, da se usprotive jednoj skupštinskoj većini koja postoji. Gospodo, pošto monarh i šef države ima da brani one permanentne interese, o kojima sam govorio-, onda će se on samo na njihovom odobrenju i zadržati a ovo suzbijanje gospodo, oligarhijskih težnja Narodne Skupštine neće imati ko da vršiGospodo, rečeno je ovde neliko puta, da bi se senat protivio svakoj naprednoj meri. Gospodo, ja moram da počnem sa priznanjem, da bi senat bio jedan konzervativan faktor u ustrojstvu parlamenta, ali to ne znači da bi -bio jedan faktor, koji bi otežavao i onemogućavao- stvarne progrese. On bi se jednoj novoj, progresivnoj meri mogao odupirali samo dotle, dok u državi može da nadje dovoljno jake konzervativne sile, . koja će ga u tome podržavati. Onoga trenutka, kad ga nema, on je ie i suviše nemoćan prema Narodnoj Skupštini, da može dalje sprečavati- I, gospodo, tu ia baš vidim blagotvornu akciju drugog političkog doma. Ako- 'gospođo, hoćemo evoluciju onda onako isto, ka što ne smemo- želeti pretirani k-onzervatizam, koji je izvor svima revolucijama, isto fiako ne smemo želeti ni da se neobuzdano iđe napred, jer je to vazda bio izvorom svima reakcijama. Mi moram» imati jedno telo, koje će učiniti, da se ’iđe napred, lagano napred, ali stalno napred. Da se ne kreće dva koraka napred, a dva nazad; već dva koraka napred, a jedan nazad; ili dva koraka napt-eđ, a nikako nazad, nego stalno napred. Ja ću, gospodo, u tome da spomenem još sada 3—4 praktična razloga. Prvo gospodo, videćete kad dodjemo na pitanje menjanja Ustava, da se ono mnogo teže rešava sa jednodomim nego sa đvodomim parlamentom. M.edjutim, ja vam skrećem pažnju, da kod evolucije današnje države i državnih odnosa i prema zaostalosti, u kojoj se mi nalazimo i koju su gospoda sa levice tako isto podvlačila, mi moramo prilično brzo evolucionirati i menjati svoj Ustav i do-terivati, koji, budemo sami napravili. Za njega će postojati većina i ako se sumlja. Ali ta većina će primiti Ustav u nadi, da će se brzo popraviti i za to treba da zadržimo -odredbe, koje će omogućiti njegovo brzo popravljanje. Onda to ne zavisi od jednog ovako glomaznog političkog tela, kao što je Konstituanta, Stenografske beleške

jer, gospodo, budite iskreni, pa priznajte, da će s.e na saziv Konstituante u ovoj generaciji prilično teško rešiti. (Dobacivanja: Zašto?) Ne-ću da govorim zašto; zato, što se i dosad Jzbegavalo, zato, što nije u interesu monarhije. (D oba c ivanja: Onoga, ko je na vladi.) A drugo, gospodo, što je za ovaj momenat vrlo važno, jeste, što- bi stvaranjem dva politička tela omogućili borbu i iskorišćavanje svih političkih snaga. Mi se nalazimo na prekretu i s tim treba biti načisto. Novu državu moći će izgraditi novi ljudi. Mi moramo- gledati, da obnovimo svoje političko plasiranje. Mi se moramo na tome truditi iz onih istih razloga, iz kojih je Mojsije vodio po pustinji Jevreje pre nego- što ih je uveo u obećanu zemlju. Mi smo se rodili u raznim državama i pod tud-j-om vlašću i -mi ne možemo stvoriti državu, koja našem narodu treba. Mi ne možemo čekati, da ta generacija izumre, ona će da se brani, to je u suštini svakoga organizma, ona će gledati, da zadrži po sto po to svoje mesto, ona ga šale upustiti ne će. Senat bi bio zlatan most, koji bi pružao, da se i politički život počme i napravi mesta i drugima. (Nedeljk» Divac: Ako je to cena, onda ga i mi primamo-) Go-spodo, ne zaboravimo, da ti ljudi, ako im ta jedna stvar smeta, što su se rodili -i što su se vaspitali pod -okolnostima drukčijim, nego što naša država živi, oni imaju veliko političko i administrativno iskustvo,.koje ne treba prezirati i koje bi dobro -došlo tim novim ljudima, koji imaju da zamene ovu generaciju, koja ovu državu stvara. Guranje tih ljudi iz političkog života bilo bi jedno raspikućstvo prema ■onome, što oni mogu da dadu, bio bi jedan greh prema našoj zemlji i našem narodu. Gospodo, dvodomnom sistemu pravljene su i'zvesne primedbe, koje nalazim, da su neopravdane. Pravljene su i neke opravdane primedbe, o kojima ne ću govoriti. Rečeno je, da je gornji dom nedemokratski. Ja sam na to već odgovorio. Govoreno je i o tome, pošto je narodna volja jedna, treba da bude predstavljena u jednom domu. I o tome sam malo čas govorio. Najviše se zamera Senatu, što je on ostatak prošlosti. Medjuti-m, -on je ostatak prošlosti u izvesnim zemljama veoma promenjen i ne liči na ono, što je bio. Kod nas bi bio Senat jedna novina, i kod nas ne može se zameriti, da je Senat ostatak prošlosti. (Dobacivanje komunista: To je sofizam!) Kad tražim ustanovu drugog političkoga doma, ne tražim za to, što je ostatak prošlosti, niti zbog,toga, da Senat sačuva neke tradicije, nego zato, što je to politička potreba. 0 tome sam malo čas govorio. Dakle osudjivati Senat po tome, što je ostatak prošlosti, po mome mišljenju nije pravo, i naročito- ja, koji sam po übedjenju monarkista, ja taj razlog ne mogu da primim za to, što bih mogao tako Isto osuditi i vojsku i monarhiju i vazdan drugih ustanova i veštine i umetnosti kao ostatak prošlosti. Ja, gospodo, isto tako ne mogu da primim ni razlog 20