Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

154

Stenografske beleš-ke

skupoće, jer taj razlog, dopustite, ne igra njkakvu ulogu i da se na njega ne zadržavamo. Govoreno je, da bi Senat usporavao zakonodavni rad- (Čuje se: To je očigledno!) Pa, gospodo, jedan malo čas od tih, koji su mi to zamerili, kazao je, da i ova dosadašnja Skupština bez Senata nije ništa radila. Šta on može tu usporiti, ako mi ništa novo ne stvorimo; ako mi Skupštinu ne dopunimo u onome pravcu, u kojemu sam u početku svoga govora spomenuo, onako od prilike, kako žele zemljoradnici i pučka stranka, kako je govorio g. Divac; ako mi ne pokušamo, da usavršimo Parlamenat, da može zakonodavne poslove vršiti i svršavati ne samo- vršiti, nego i svršavati, to, što mi hoćemo imati Senat, ne će ni malo übrzati posao, a ako mi budemo našli načina, da omogućimo zakonodavni posao i donošenje zakonodavstva u našoj zemlji, onda nam tu Senat ne će smetati ništa. Gospodo, pitanje gornjega doma u nas ima čitavu istoriju. Ja ću samo uzgred da ju spomenem za to, što je potrebno, da se na to osvrnemo. Pojedine stranke i pojedini ljudi u pitanju Senata, koje se jdtanje postavljalo neprestano od 1869. godine na ovamo, menjali su svoja mišljenja. Jedna stranka, koja se je u bliskoj prošlosti bila jasno eksponirala na pitanju dva doma, smatrajući to kao najglavniju tačku svoga programa napredna stranka imala je za šefa, pravoga šefa, čovjeka, koji je bio protivu gornjega doma i koji je pisao protivu gornjega doma. Gornji dom kod nas je, gospodo, propao za to, što ga nisu hteli oni, koji su bili za ..jaku izvršnu vlast. On u svoje vreme nije propao' opozicijom odozdo, koja bi i njega primila kao i vazdan drugih stvari, da dobije ono, što je glavno on je propao opozicijom, odozdo, i nije mogao da digne glave donde, dokle je gore izvršna vlast bila tako jaka, da je htela da ima pretenzija, da bude jedina vlast; dokle je bio mogućan lični režim i njegovi nosioci su bili stalno protivu gornjega doma. Gospodo, danas toga nema, i po mome dubokom uverenju gornji dom, drugi politički dom, propašće po zakonu inercije za to, što su ljudi, koji su se angažovali... (Dr. Slavko Šećerov: Inertni.) Ne inertni, jer onda vi ne razumete taj izrazPredsednik dr. Momčilo Ninčić: Molim gospodu, da ne upadaju u govor. G. Marinkovič može biti zadovoljan s efektom, koji je učinio svojim govorom, jer vidim, da gospoda ne mogu mirno da podnesu ni jedan od njegovih argumenata, već svaki propra.te upadom. (Mihailo Avramović: To znači, da. je opozicija tolerantna.) Molim gospodu, da upadima ne odugovlače debatu. Dr. Voja Marinkovič: Gospodo, on će propasti, kao što rekoh, po zakonu inercije. To znači za to, što su struje, stranke, ljudi, zauzeli jedno stanovište i pošli jednim pravcem, koji čini nemogućim za sad i u ovom momentu; to je moje uverenje, da je to- za sad i u ovome momentu: ni da se vraćaju, ni

da zauzmu drugi stav. (N. Divac: Je li to zakon inercije?) Ali, gospodo, ja mislim, što se mene tiče, da ćemo mi, kad prebrinemo ovu veliku narodnu brigu, koju sad imamo da - svršimo, morati još na ovo pitanje da se vratimo i da ćemo razumeti, da budućnost 'parlamentarnog režima ne leži u njegovom siplificiranju. nego u njegovom kompliciranju, u diferencijacijama, u stvaranju njegovih organa tako da može da odgovori svim potrebama, i mi ne samo da ćemo imati, gospodo, po mome uverenju, dvodomni sistem, nego ćemo imati trodomni i može biti četvorodomni sistem. (Dr. S. Šećer ov: To ne može biti.) To vama, g. Šećerov, ne može biti, ali mlad ste čovek, i ja se nadam, da ćete dočekati vreme, kad će to biti. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Molim gospodu, da ne ometaju govornika, jer ću inače biti prinužđen pojedince da opominjem. Dr. Voja Marinkovič: I, gospodo, naročito mi, koji smo za ovaj sadašnji društveni sistem, upravo za njegovu evoluciju, koji smo protivni tome, da se on nasilno- menja i da se na slepo traži nešto novo, bez garantija, da će to novo biti u isto vreme i nešto dobro, moramo misliti o toj velikoj potrebi i tražiti, da parlamentarni režim usavršimo ne prema onome, kako' se mislilo pre 150 godina i na osnovu argumenata, koji su izneseni u francuskoj Konstituanti, nego na osnovu iskustava stečenih za tih 150 godina i na osnovu sadanjeg društvenog stanja. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ja bih .molio gospodu govornike, da budu malo kraći, jer je ovo' pitanje u načelnoj diskusiji već raspravljeno. Ima reč g. Vošnjak. Dr. Bogumil Vošnjak: Gospodo, ja mislim, da ste i vi saglasni, da mi nismo došli ovde, da držimo profesorska predavanja o Senatu, jer ako bih, bilo ja, bilo ma ko medju nama, hteo da govori o Senatu, onda bismo mogli govoriti po više dana. Ali to nije zadaća ove diskusije, zadaća je njena, da se izjasnimo u pogledu prvoga stava čl. 45. Ja izjavljujem odmah, da ću glasati protiv toga, da ću glasati prorivu Senata. Ja govorim u svoje lično ime- I ja sam pristalica sindikalne ideje, i ja sam uveren, da će sindikalna ideja jednoga dana pobeđiti, ali, ako hoćemo da dodjemo do jednoga razloga jasnijega i bržega, ja mislim, da mi ne smemo zaboraviti, kako da spremimo put toj velikoj ideji. Ovde ne će da se progura Predstavništvo po zanimanjima, ali ja mislim, da bi se moglo nešto stvoriti, što bi značilo baš taj put k tom velikom cilju. Ja mislim, da pred nama u ovoj kući leži jedna lešina; ta je lešina Senat, i ja mislim, da je uzaludno-, da se ovoj lešini pokušava još nešto da se inficira. Gospodo, jedna velika stvar leži u onoj kritici demokratije: da je demokratija kult nekompetencije. Ja mislim, da je to najveća osuda demokratije, i