Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

ХХП. sednice 1. marta 1921. godine.

155

mislim, da svaki, ko želi dobra demokratskoj ideji, treba to da ispravlja. Ja mislim, da za to nema drugoga puta i načina, nego da spremimo mogućnost stručnim ljudima, da dodju. do izražaja u javnom životu. Ja ne mogu danas da vam predlažem, a nemam ni volje, da vam predlažem nešto, što je već udešeno u paragrafe, kako mi predstavljamo taj budući privredni dom, ili kako bih ga ja nazvao: »Dom rađa«. Ni u kom slučaju taj dom ne bio jedan deo Narodnoga Predstavništva, nego bi bio uz Narodno Predstavništvo sa izvesnom svojom kompetencijom. Ovom nacrtu, koji je ovđe predložen od Jugoslovenskog Kluba, ja mislim, da je pravi otac doktor Krek. On sigurno izražava ovu potrebu po višem stupnju ekonomskih problema u parlamentarizmu, ali meni se čini, da bi ovakva jedna organizacija bila vrlo teško izvedljiva, gde bi u Narodnom Predstavništvu bio jedan politički dom i jedan socijalno-ekonomski dom. Ja mislim, da bi bilo vrlo teško, izvesti ovu deobu kompetencije i da bi tu bilo večito svadje zbog kompetencije izmedju ovog političkog i ovog socijalno-ekonomskog doma. Ja takođ.jer ne razumem, kako bi se vršilo ovo šetanje zakonskih predloga iz jednog doma u drugi. Ja mislim, da bi se time stvaralo puno teškoće. Ja sam branio ideju ekonomskoga doma u »Književnom Glasniku« nre mnogo meseci i osnovna mi je misao bila: da u tome domu treba da. budu predstavljene sledeče društvene jedinice ja sam odredio pet takvih jedinica: Prva jedinica su poljoprivrednici, druga jedinica industrijski i obrtni rađrici, i ova jedinica razdeljena u radenike i preduzimače; treća jedinica je trgovina, pomorstvo i saobraćajna sredstva; četvrta jedinica je javna služba, a peta intelektualni rad: akademija, univerzitet, organizacija umnih rađenika. To je jedna sprema, koja može biti dobra i slaba, a koja na svaki način zaslužuje, da se o njoj razmišlja. Ako ja govorim danas o ovakvom jednom predstavništvu gospodarskih i socijalnih interesa, ja ne govorim u tom smislu, da bih zagovarao dvodomni sistem, nego mislim, da se' to ustanovi na osnovu jednodomog sistema- Ja mislim, da bi se uz jedan dom trebalo da postavi ovakav jedan »dom rada«. Ja mislim, da ne možemo mi davati ovakvoj jednoj organizaciji potpunu jednakost sa političkim domom. Ja smatram, da pošto je ovde gornji dom sahranjen, i ako smo već doživeli taj sprovod, ja mislim, da glavni razlog leži u tome, što ovaka jedna demokratija,. kakova je naša, njoj se ne može naturiti nešto, što je njoj tudje. To je moguće bilo u Češkoj, da se uradi, gde nisu bile ove jake domaće tradicije kao u ovoj našoj zemlji. I ja mislim, da je izlišna borba za gorni dom baš sa ovih psihološko-političkih razloga. Ako se govori o jednoj dopuni parlamentarnog sistema, govorilo se više puta o nekakvim savetođavnim telima, govori se čak i o tome, da bi se pojedinim [ministarstvima dodala nekakva sa vetodavna tela. Ja mislim, da to nikakvog značenja

nema, jer su takvi saveti tela bez ikakva značaja za državni život. Ova misao ekonomskog predstavništva može se samo tada realizirati, ako se to unese u Ustav. Samo kao jedna ustavna organizacija. Ima i Češka ovaj svoj privredni parlamenat, ali on ne može imati svoga velikog značaja, kad to nije jedna ustavna institucija. Ako mi hoćemo da stvorimo nešto, treba da to unesemo u Ustav, a ne kao savetodavno telo pojedinih ministarstava, jer oni ne bi imali nikakva uticaja na državni život. Ja vas podsećam samo, gospode, da smo mi imali kod ministarstva trgovine svoj privredni savet pod predjašnjom vladom i bio je jedan načelnik izmedju ostalih načelnika, koji je kao> markiz de Tas u francuskoj narodnoj skupštini, kad je -izaslanik Kralja stupio pred Mirabo-a i tražio od njega, da se Narodna Skupština raspusti, isto tako je tamo jedan načelnik kazao: Razidjite se. Ja mislim, da mi moramo' dati jedan veći značaj takvoj jednoj instituciji. Vrlo je lepo kazati, mi ćemo to sve doneti. Lepo je, kad se kaže, da treba budućnost da nam to donese. Ali ja mislim, kad smo mi već u tom položaju, da nešto stvaramo i kad već donosimo Ustav, trebalo bi uneti u njega nešto, što bi odgovaralo takvom jednom privrednom domu, a što se ne bi kosilo sa jednodomnim karakterom Narodnog Predstavništva. Ja zamišljam, da ovakav jedan »dom rada«, da bi bio jedan strogo, stručni predstavnik socijalnih i gospodarskih interesa- Da bi u njemu zasedavalo na primer dve stotine članova izabranih po izvesnom dobu i da bi u tom domu predstavnici bili onih pet jedinica, kako sam već pokazao. Šta bi bio delokrug ovakog jednog stručnog doma? Svi nacrti stručni, koji se tiču socijalnih i socijalno-ekonomskih pitanja imali bi se najpre podneti tome »domu rada«, koji daje svoje mnenje. Jedan vrlo važan privilegij, to je pravo inicijative, pravo zakonodavne inicijative. Ja mislim, da bi se moglo dati ovakom jednom »domu rada« pravo legislativne inicijative u svemu, što se tiče stručnog, socijalnog i socijalno-ekonomskog zakonodavstva. Kontrola, koju vrši zakonodavno telo nad vladom., može biti bez političke sankcije, a obično je sa političkom sankcijom. Kako je pitanje o tome: da li vlada može da padne pred Senatom, rešeno bilo u tom smislu, da vlada ne' može više da padne pred Senatom, ja mislim, da se ne bi mogla dati mogućnost, da vlada nosi potpuno političku odgovornost pred ovakvim jednim tetom. Ali ono, što je važno u državnom životu, .to je kontrola, i to stručna kntrola, a ova stručna kontrola ne izvršuje se u suvremenim parlamentima. Zato bi bilo korisno, da se dade ova stručna kontrola ovakvom jednom domu, bez političke sankcije. Zašto ne bi ovakav jedan »dom rada« predložio Skupštini svakoga saziva jedan izveštaj o stanju uprave u zemlji? Ovakav izveštaj bio bi jedna slika državne uprave, mnogo bolja slika, nego što bi se dobila putem diskusije, putem parlamentarne kontrole.