Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava
XV. sednica 21. februara 1921. godine.
35
Ja ne znam: zašto, jedna vlast ne bi htela nekome koji je kriv odmah u času pritvaranja dati rešenje o pritvoru? Zato, gospodo, ja nalazim da je rok koji je po ovom ustavu ostavljen sudu da donese rešenje o ■ osnaženju pritvora vrlo veliki. Stvar lišavanja jednoga gradjanina slobode vrlo je važna stvar, i sud je dužan da u najkraćem roku donese svoje rešenje. U starom srpskom Ustavu bolje je bila predvidjena ta stvar: sud je bio dužan u roku od 24 časa doneti svoje rešenje. Zato izjavljujem, da se slažem sa predlogom koji je učinio g. Avramović, da ne bi pravio naročiti predlog. Samo učinio- bih dodatak, a to je u stavu: »da niko ne može biti lišen slobode, osim u slučajevima, koje je zakon predvideo,« da se naglasi, da to može biti samo načinom kako je zakon odredio. Toliko sam imao da kažem. Dr. Sima Markovih: Ja sam hteo da kažem to isto što je kazao g. Avramović i da ukažem na nekoliko momenata koji su na svaki način u interesu gradjana, lične slobode gradjana u našoj državi da treba izmeniti ovaj član. Pre svega sasvim je ispravno gledište g. Avramovića da je nerazumljivo, kako to može neka vlast pritvori gradjanina a da u momentu pritvora ne može u isto vreme da izda rešenje o tome pritvorenju osim slučaja, kad se desi da ga vlast uhvati na delu. U tome slučaju samo izuzetno zašto se ostavlja vlasti mogućnost da tek u roku od 48 časova, od časa pritvora, izda rešenje o tome pritvorenomu. U tome izuzetnom slučaju dovoljno je, da se ostavi rok od 24 časa vlasti, da mora, izdati rešenje o pritvaranju dotičnog lica, koje je uhvaćeno na delu, ja mislim, da je u istome momentu, kad se onome, koji je lišen slobode, izdaje rešenje o tome, da u tome istome momentu policijska vlast treba to rešenje po zvaničnoj dužnosti da sprovede i sudu. (Ljubomir Davidovih: A kako ćemo noću?) Kad saopšti na onome, može da saopšti ovome- Istoga toga momenta treba vlast, koja izdaje rešenje o pritvoru, da pošlje to rešenje i sudu. Inače ni u kom slučaju ne treba ostaviti tri dana roka, da donese svoju odluku u toj stvari. Dovoljno je i jedan dan. Trebalo bi dakle uneti, da sud u roku od 24 sata treba da donese svoju odluku o tome pitanju. Najzad još jedna stvar, koja ovde sasvim ne dostaje, a to je sankcija za one činovnike, koti budu lišavali gradjane, .bez ikakvog zakonskog oslonca, slobode. To
je ono, što je neizostavno i što je vrlo dobro stilizovano u čl. 25. nacrta Ustava narodnog kluba. Ta sankcija trebala bi da glasi ovako: »Ko skrivi protiv ovih odredaba, kazniće se sudbeno na tužbu dotičnog gradjanina u roku od б meseci prema odredbama kaznenog zakona.« To su te stvari, koje bi trebalo uneti, ako se želi, da se Ustavom zagarantuje sloboda gradjana države Srba, Hrvata i Slovenaca. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč Fehim Kurbegović. F. Kurbegović: Pošto držim, da su izmene, koje je predložio g. Avramović, od velike važnosti, a vidim, da se g. Ministar za Konstituantu drži vladinog predloga kao pijan plota, molim vas, gospodo, ovde imade tako važnih izmena, tako važnih predloga, koji bi se morali usvojiti od strane vlade, kao na primer predlog, da se reč »vlasti«, na kraju prvog odeljka člana 4. zameni rečju »zakona«, ja mislim, da bi bilo potrebno, da se ti predloži od strane vlade uzmu u pretres i da se po njima onda, odluči: da li će se te pripreme primiti. Ja, kao sudija, dobro znadem, da, što se tiče čl- 5., imade mnogo slučajeva, kako je ovde predvidjeno i u samom nacrtu, da to nije fizički izvršljivo. Dedje, recimo, na jedamput sudu jedan osumnjičeni u ponoći. Podvornik ga primi i ja vas pitam: je li moguće sudiji da dedje i da odmah dotičnog osumnjičenog obavesti, da li će mu odrediti pritvor ili ne će i zašto se odluči. To nije moguće po gotovu kad se radi o velikom deliktu, o velikom zločinom delu. Stoga držim; da je potrebno, da se pre no što se predje na glasanje o ovom članu, ova sednica odloži i da se onda prekosutra o ovome članu odluči sa nadopunom g. Avramovića. Gospodo, vidite, danas da smo ja i moji drugovi glasali za odlikovanje. (Ministar za Konstituantu: Glasali ste protiv odlikovanja.) Ja vas, gospodo, molim, da se ova sednica zaključi i da se glasanje o ovome članu odloži. Predsednik dr, M. Ninčić: Gospodo, lista govornika je zaključena. Ja mislim, da je umestan predlog g. Kurbegovića i da glasanje o ovome članu odložimo za iduću sednicu. Prema tome ovu sednicu zaključujem, a iduću zakazujem za ponedjeljak u 9 časova pre podne. Sednica je zaključena u 19 časova.
XV SEDNICA
USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA održana 21. februara 1921 godine u Beogradu.
Početak u 9 i 15 časova pre podnePredsedavao predsednik dr. Momčilo Ninčić. Sekretar Milan Boško vić. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Otvaram današnji sastanak. Na redu je glasanje o članu 5. Ali pre glasanja tražio je reč gospodin Ministar Pravde. Ima reč g. Ministar Pravde. Ministar Pravde Marko Gjuričić: Gospodo, ja sam bio prošle sednice odsutan, kad je bilo govora
o članu 5., kad je podnet predlog gospodina Avramovića. Dozvolite mi, da u kratko kažem svoje gledište o ovome članu 5. i učinjenom predlogu. Nema sumnje, da je pravilna težnja, da se pritvori krivca rešavaju što pre, ali treba da bude, gospodo, i težnje, da se ti pritvori i istrage vrše pravilno i po zakonu, tako da onaj, koji nije kriv, ne trpj, a onaj, od koga pati društvo, da može da bude kažnjen. Gospodo, institucije zaštite, pod prilikama, u kojima se nalazi naše društvo, država, ja držim, ne