Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava
XV. sednica 21. februara 1921. godine.
37
Predsednikdr. Momčilo Ninčić: Koliko sam I shvatio, g. Ministar nije dao samo razloge zbog davnašnjeg stanja, nego i zbog stanja, koje će nastati. Ona gospoda, koja primaju ovaj član sa izmeJnama, na koje je pristao i g. Ministar Pravde, neka izvole sedeti, a ona, koja su protivna, neka izvole ustati. (Niko ne ustaje.) -Dakle objavljujem, da je ovaj ■ član jednoglasno primljen sa izmenama, na koje je ' pristao g. Ministar Pravde. Izvolite čuti član б. Sekretar Milan Bošković čita član б., koji glasi: »Nikome ne može suditi nenadležan sud.« Predse d n i k dr. Momčilo Ninčić: Javlja ■li se ko za reč? Ima reč g. Divac. Nedeljko Divac: Ovde bi trebalo predvideti i ovo, da se dosadašnja nadležnost vojnih i duhovnih sudova oduzme i da se prenese na njihove gradjanske sudove, i ja bih preložio, da se ovaj član б. dopuni sa ovim: »Ukida se nadležnost vojnih i duhovnih sudova za rešenje drugih pitanja same vojne, odnosno sveštenikove discipline.« Vi znate, gospodo, da su vojni sudovi sudili gotovo po svim krivicama vojnicima i oficirima, izuzev neke slučajeve,, ako su krivice učinjene u vezi sa izvesnim gradjanskim licima, i da se je u praksi pokazalo, da vojni sudovi nisu bili na onoj visini, na kojoj bi trebalo da budu. Oni su daleko stajali u pravednosti i nadležnosti ispod gradjanskih sudova. I na osnovu iskustva, koje smo mi imali, vojnim sudovima trebalo bi oduzeti sudjenje i ostaviti im nadležnost u pitanju vojne discipline. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ako dopusti g. poslanik, da mu skrenem pažnju. 0 tome ovde ne treba diskutovati kod ovoga člana. Ima jedan odeIjak, koji uopšte govori o sudskoj vlasti, pa se tamo o tome može diskutovati. Nedeljko Divac: Ja to prihvatam vrlo rado. Smatrate li vi, g. predsedniče, da se može ovo vezati kod onoga odeljka? Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Da, o tome se može tamo diskutovati. Nedeljko Divac: Dobro, ja to prihvatam. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: ima li još ko da se javi za reč? Pošto se niko ne javlja za reč, objavljujem, da je diskusija dovršena. Ona gospoda, koja su za ovaj član, kako ga je vlada predložila, neka izvole sedeti, a ona gospoda, koja su protiv, neka izvole ustati. (Ustaje manjina.) Objavljujem, da je ovaj član primljen. Izvolite čuti član 7., koji glasi: »Niko ne može biti osudjen, dok ne bude nadležno saslušan ili zakonim načinom pozvan, da se brani.« Kod ovog člana imate predlog g. Kurbegovića. Izvolite ga čuti. Podpredsednik dr. Tomljenović (čita): »Niko ne može biti osudjen, dok ne bude nadležno saslušan, ali, ako se radi samo o prestupcima ili manjim krivicama-, zakonim načinom pozvan da se brani.«
Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Kurbegović. Fehim Kurbegović: Ja sam u ime našeg kluba predložio, da se član 7. modificira tako, da se kaže (čita) : »Niko ne može biti osudjen, dok ne bude nadležno saslušan ili ako se radi samo o prestupcima ili manjim krivicama, zakonim načinom pozvan, da se brani.« U vladinom nacrtu je drukčija stilizacija, koja glasi (čita) : »Niko ne može biti osudjen, dok ne bude nadležno saslušan, ili zakonim načinom pozvan, da se brani.« Prema vladinom nacrtu Ustava, ovde je jasno, da čovek za delikt, gdje je predvidjena kazna smrtna, može biti osudjen »in kontumaciam«. Neka se desi, da jedan čovek ode iz svoje domovine i da ne bude u stanju, da se sam brani i onda sud ima pravo, da izreče smrtnu osudu, jer nismo predvideli, da se smrtna osuda ukida, nego da su politički delikti, gde se ima ta osuda da potvrdi, i sada naje« damput dodje taj čovek, a da ne dodje u priliku, da se brani, smrtna osuda bude izvršena. Kasnije se ispostavi, da je on nevin i onda oibnova postupka može biti samo radi časti njegovih naslednika, ali nema više mogućnosti, da se dodje do restitucije in integrum. Društvo ima pravo, da se brani od delikvenata i da se privremeno kroz neko vreme ogradi od njih ili trajno prema veličini delikta, prema opasnosti delikvenata; ali kako ima društvo pravo, da svojim članovima dade slobodu, ono ima pravo i da se brani od tih članova. .Kad je to tako, kad zajednica nema te moći, niti je u stanju, da dade čoveku život i da mu ga oduzme, i ako se ne sme uvesti smrtna kazna, onda barem treba da se to stavi pod neke stege. I mi smo u našem članu 7. napravili tu modifikaciju tako, da, gde se radi o zločinu, gde bi mogla doći smrtna osuda, ili veća kazna lišenjem slobode, da se ne može niko osuditi, dok ne bude nadležno saslušan. A ako se radi o manjim prestupcima ili manjim krivicama, dok ne bude pozvan, da se brani. Ovde je veća mogućnost povrate u prijašnje stanje, nego u prvom slučaju. Stoga mislim', da bi se naša modifikacija morala usvojiti. Mnogo se prigovara Turskoj, da je u nazatku sa svojim zakonodavstvom, a ona je već pred 2 godine ukinula osudu in kontumaciam. Stoga predlažem, da se naš predlog usvoji. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Ministar Pravde. Ministar Pravde Marto Gjuričić: Ova bojazan, koju je izneo g. Kurbegović, posve je neumesna. Prema § 319. našeg krivičnog postupka, koji vredi za Kraljevinu Srbiju, stoji, da (čita): »Ako se pobegli posle izrečene presude dobavi, narediće se iznova isledjenje i sudjenje bez prizrenja na već izrečenu presudu.« Izrečena presuda in kontumaciam nema nikakve vrednosti. To je samo jedna moralna sankcija, da društvo« vidi, da jedna teška krivica ne ostaje nekažnjena, ali kad se vrati, njemu se mora iznova suditi, on se sasluša i nema bojazni, da se može pre-