Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

38

Stenografske beležke

suda izvršiti. (Kurbego vić: To treba da unutra udje.) Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Pošto se niko nije javio Za reč, izjavljujem, da je diskusija svršena. Molim onu gospodu, koja su za to, da se član 7. primi onako, kako ga je vlada predložila, da izvole sedeti, a onu gospodu, koja su tomu protivna, da izvole ustati. (Ustaje samo g. Kurbegović.) Izjavljujeml, da je većinom glasova ovaj član primljen onako, kako ga je vlada predložila. Izvolite čuti član 8. Sekretar Milan Boškpvić čita član 8. vladinog nacrta. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Da li se ko javlja za reč kod ovog člana? Ima reč g. dr. Sima Markovič. Dr. Sima Markovič: Ja bih predložio, da se ovaj član dopuni ovom dopunom: »Telesne su kazne isključene.« Ovde se govori, da se kazna može ustanoviti samo zakonom i da se može primeniti jedino na dela, za koja je zakon unapred rekao 1 , da će se tom kaznom kazniti. Neophodno je potrebno, da u Ustav dodje jedna odredba, da su telesne kazne isključene i da ih zakonodavac ne može nikako akceptovati. Ja ne znam, da li je.pred ovim forumom potrebno govoriti o telesnim kaznama, ali na žalost, one se u veliko na jedan varvarski način praktikuju. Praktikuju se u Beogradu pred licem gospodina Ministra Pravde. Njihov je vrhunac postignut u Sremu i Vojvodini. Ono, što se radi prema našim drugovima, specijalno radnicima, prelazi metod najodvratnije inkvizicije srednjega veka. Ako bi hteo navesti sve primere, što se radilo, ja bih trebao da čitam sve novine kroz dve godine. Mi smo iznosili strahovite primere o tim stvarima. Čovjeku se kosa ježi, kad pomisli na one divljačke kazne, koje su počinjene na našim drugovima, naročito u Vojvodini i Sremu. Da ne bi navadjao one strahovite slučajeve, koji su bili počinjeni, ja bi molio, da se unese u Ustav taj dodatak, da su telesne kazne isključene. Mislim, da i gospodin Ministar Pravde ne će biti protiv toga, da se ova dopuna primi. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Ministar Pravde. Ministar Pravde Marko Gjuričić: Gosp. dr. Sima Markovič predlaže, da se unese u Ustav, da su telesne kazne isključene. Mi, gospodo, nemarno telesnih kazna u zakonu. Ja ne znam.za slučajeve, koje navadja g. Sima Markovič, i ako ima takovih slučajeva, to je jedna zloupotreba, a ako ima kakve zloupotrebe, to zakon nije dozvolio. Nema nikakve bojazni, da će se uvoditi u našoj državi telesna kazna. To je jedna anomalija. Medjutim ja hoću da kažem, da ima država, gde postoji telesna knazna. U Engleskoj postoji telesna kazna za krivice učinjene u surovosti, n. pr. silovanje. Ali ja ne ću da to branim. Mi za to nismo. U Srbiji te kazne nema. Medjutim, to su zloupotrebe, i ko čini takove zloupotrebe, taj

mora biti kažnjen. Nema nikakve bojazni, da će ova zemlja uvoditi telesnu kaznu, kad ju je ukinula pre toliko decenija, a posle se nifco nije javio i tražio, da se uvede. (Dr. Sima Markovič: Zašto ne primite, kad nema bojazni?) Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Javlja li se još kip za reč? Ima reč g. Divac. Andjeljko Divac: Ja mislim, da ima jedan razlog, da se prihvati ovaj predlog, a to je taj, što je Ustav kod nas smatran kao jedan od najvećih autoriteta. I to je i kod vlasti tako, i ako bi se to izrično u Ustav uvelo, ja ne očekujem, da bi te zloupotrebe odmah nestale. Ali bi ih bilo daleko manje, nego što će ih inače biti. I to bi bila jedna vrlo velika dobit, koja bi nam služila na čast. I ja mislim, da g. Ministar Pravde iz toga razloga ne bi trebao da se odupre tome i mogli bismo ovu dopunu sasvim lepo primiti. Mi, koji smo odrasli i odnjegovani ovde u Srbiji, znamo, koliko je naš prost seljački narod lepo vaspitan pod uticajem našeg Ustava i tako je narod umeo lepo u svim prilikama, da se poziva na taj Ustav, a i vlasti same, ma koliko da su često puta sklone, često zavisi od ličnosti, okolnosti i naravi, da učine neku zloupotrebu, kad znaju, da se Ustavom zabranjuje i predvidjaju kazne, onda će se više uzdržavati, nego što bi inače, ako to u zakon bude uneseno. Iz toga razloga bih bio za ovu dopunu. Ljuba Jovanovič: Gospodo, ovo zlo, koje je pokrenuo g. Sima Markovič, postoji, i što je gore, nije ograničeno na teritorije, koje je on spomenuo, ono je mnogo više rašireno. Pitanje je, šta da radimo? Ja moram priznati, da sam mislio, kad nastane zakonodavni rad, da to pitanje pokrenem parlamentarnim putem. Ali, kad je g. Sima Markovič pokrenuo to pitanje danas, ja mislim, da vredi, da se o tome pozabavimo, i ako bi bilo zgodnije sad, da se ne govori na javnom skupu, malo bi bilo nezgodna, da ono prodre u javnost. Ali kad je pokrenuto, dopustite mi, da nešto rečem o tome. Tačno je onako, kako je kazao gosp. Ministar Pravde, da to nije primljeno zakonom to batinjanje, taj boj, nego daje to zloupotreba vlasti i prema tome mi nemamo razloga ograničavati budućeg zakonodavca, jer mi bi takvom odredbom, koju predlaže g. Markovič, ograničavali zakonodavca, a to je prema ovdašnjem stanju i nesumnjivo prema budućem izlišno, nego je reč, gospodo, o zloupotrebama vlasti. Ja mislim, bar smatram za svoju dužnost, da ovu priliku ne propustim, nego da zamolim g. Ministra Pravde, da kod svojih drugova bude tumač ovih pojava u odboru, i da on predloži svojim drugovima u vlasti i Vladi, da se zauzmu za to, da vlada preduzme vrlo energične mere, koje bi tim bezakonim pojavama stale na put. Ti su postupci jedan od glavnih dušmana našeg jedinstva, gospodo. Oni su bili za ove dve godine, pa se je bojati, da se ne produže i dalje. Naša je dužnost, da sa svoje strane učinimo što treba protiv toga. Vladi ne če biti teško, gospodo, da to. suzbije, ona ima mogućnosti, da sazna i neka, go-