Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

54

Stenografske beleške

se želi omogućiti njihovo delovanje, njihov, verski rad i život, i te druge. veroispovesti mogu biti izjednačene sa zakonom što znači da im se mogu priznati beneficije koje i ove druge veroispovesti imaju što u ostalom iz samoga toga sledi. Jedina je razlika u tome što ovaj zakonski .projekat već priznaje ove postojeće veroispovesti da se one mogu baviti svojim radom-, to je jedno ujemčavanje principima gde se kaže ujemčava se sloboda vere i savesti, a to je da svaki može ispovedati svoje verovanje, prema tome i ovo je samo jedna konzekvenca principa koje mislimo da usvojima. To je u ostalom jedna stilizacija koja je donekle slična sa predlogom Zemljoradničke Stranke, da versku netrpeljivost ne mogu političke stranke da upotrebljuju. Tome bih imao ja još da dodam samo princip tolerancije koji treba da postignemo da bi izbegli princip netrpeljivosti a to s obzirom na to što mi živimo u državi, u kojoj naš narod ima toliko vera, i što bi bila opasna mogućnost da se može doći do neprijatnih stvari izmedju pojedinih vera i stoga treba naročito u Ustavu da se kaže da jedna vera ne srne da bude smetana od druge vere. Mi treba sve da upotrebimo, da se spreči netrpeljivost verska, jer bi to moglo da izazove verske nemire, koji bi mogli da dovedu našu državu do nedoglednh trzavica i posljedica. Stoga bih ja molio g. predsednika da odredi jednu malu pauzu kako bismo mogli doneti što bolju redakciju ovoga člana. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Šimrak. Dr. Janko Šimrak: Gospodo, dozvolite mi, da se samo sa nekoliko reči obratim na govor g. Divca. Ja ne bih bio rad da pretvorimo Ustavotvorni Odbor u jednu teološku školu i zato neću da opširnije raspravljam o.onim stvarima na koje se on pozvao ‘rat ‘оилцтрортои verujte mi, bilo bi mi neugodno da raspravljam sa jednim čovekom, osobito s intelegentnijim čovekom, kad on nabacuje ovde neke stvari, koje nikad nije studirao i kojih nikad nije osetio dalekosrdost. Gosp.. Divac kaže da je vera stvar srca, (Nedeljko Divac: Tako je i samo tako ona može biti) ali je zaboravio da kaže a ja ovde govorim sa hrišćanske strane kad bi vera bila samo stvar srca, da veru niko ne bi prihvatio. Naša religija, gospodo, ne znači samo stvar čuvstva i srca, nego je ono u prvom redu stvar uma. Drugo je vršenje religije i religijske ceremonije, a drugo je osnova religije. Gospodo moja, poznata je stvar svima da su motivi religije osnovani na filozofiji i to još počevši od Aristotela i Sokrata do Kanta. Bilo je doduše ljudi koji su prelazili njihove granice kao na pr. Darvin i drugi, ali, gospodo, svi ljudi misleni znaju da je temelj vere um. Kad vera ne bi bila na temelju umnog istraživanja ni jedan čovek ne bi mogao doći do toga saznanja da egzistira neko više biće, i onda ni jedna religija ne bi imala svoju svrhu i onda bi svaka religija bila samo jedna glupost, jer bi u svome fundamentu bila pogreška. Vi svi, go-

spodo, znate Kantove razloge i principe, vi svi znate sve one razloge koji su u tom pravcu do sad bili izneseni. Na tim razlozima temelji se religija, stoga ona nema osnova u srcu nego u umu. Medjutim, gospodo, ja sam kazao da ovo nije nikakvo mesto za ikakva teološka raspetavljanja i držim da g. predsednik, koji inače prema meni nije toliko liberalan, ne bi dozvolio da se u ovu stvar duže upušta, već sam hteo samo reći da je za mene zbilja smešno da se ovakve stvari tretiraju u jednom ozbiljnom odboru, kao što je Ustavni Odbor i u jednom parlamentarnom telu sa jednim vicem. Gospodo moja, ima ljudi koji upotrebljavaju viceve onda kad nemaju sadržine da nešto kažu. Mi smo nedavno čuli ovde gospodina Etbina Kristana koji se oprostite, ali kao hrišćanin moram otvoreno reći nabacivao vicevima! Vi morate u buduće da naglasite slobodu vere i savesti, a nikako se ne možete igrati. Dakle to je stvar naše savesti. (Nedeljko Divac: To i mi hoćemo). Ne možete se vi igrati, a ne smete time ni da vredjate. Što se tiče daljeg pitanja, Vi ste kazali da ste. u pučkoj školi učinili neke besmeslice. Tot mi je žao da ste učinili, a i da ste verovali. Na primer, vrlo mi je žao, da ima još i danas ljudi,- koji decu uče da je zemlja ravna. To znači jednu reakciju, to znači da g. koji vam je predavao nije imao znanosti. Vi ste učili kako je za vreme Nojevog potopa najveće brdo bilo 15.000 metara. Ako se neki sveštenik u tome rdjavo razumevao, onda zato nije krivo hrišćanstvo. Vi ste trebali studirati da hrišćanstvo danas priznaje teoriju Kant-Laplasovu. ' Mi priznajemo teoriju što se tiče evolucije, što se tiče stvaranja sveta. Vi ne mislite valjda da Biblija tvrdi da je Najviše Biće nešto bacilo pa stvorilo sunce, zemlju ili zvezde. Nismo mi toliko naivni, a to- što Vi govorite, to je, oprostite, običan vic, koji spada za neko drugo mesm a ne ovde. P r e d s e d n i k dr. Momčilo Ninčić: Ovo je delikatno pitanje i razumljivo je što g. dr. Šimrak, izazivan, otišao u govoru daleko. AH ja ipak molim g. dr. Šimraka, da se vrati na predmet. Dr. Janko Šimrak: G. Divac će mi oprostiti. Ja ga nisam vredjao kao on mene. A što se tiče govora g. Sime Markoviča, on je posve dobro kazao da je pitanje razdvoja crkve zbilja jedno važno pitanje. To pitanje nije samo tretirano u političkim krugovima, nego je to pitanje isto tako tretirano, a i danas se tretira i u bogoslovskim krugovima. Jedni su za razvoj crkve od 3ržave, a drugi su protiv. Isto je tako i što se tiče politike. Ja se neću sa tom stvari principijelno baviti, ja samo naglašujem da Jugoslovenska pučka stranka stoji na stanovištu Što veće slobode vere i savesti. Mi tražimo autonomiju pravoslavne crkve, tražimo autonomiju katoličke crkve i autonomiju muslimanske crkvene organizacije, koje su najjače i u ovoj državi. Tražimo da se ne đogadja kod vere ono što se dogadjalo za vreme Austr.jc.