Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVI. sednica 22. februara 1921. godine.

đa su nam mogli doći za episkope ljudi koji nisu ne samo nacionalno osećali sa narodom nego proganjali narod i bili prosti eksponenti Beča i Pešte. Ja neću navadjati pojedine primere, držim da i ovde važi: de mortuis nihil nisi bene, ali ne smemo dozvoliti da se dogadja ako se ministru ne svidi episkop da ga, bez obzira na njegov kvalitet, kakav je čovek, da ga radi političkih i partijskih obzira može namestiti na drugo mesto. Dakle mi tražimo verske autonomije. Gospodin Demetrović je stavio jedan predlog u kome je ostala* stara redakcija, koja je bila još čini mi se, u starom Srpskom Ustavu. Tamo se kaže: niko ne srne sprečavati gradjane u vršenju verskih obreda, ako se tim vršenjem ne vredja javni ieđ i moral. Ja mislim da ćete prihvatiti moju argumentaciju kad vam kažem jedan slučaj. Imade u jednom selu sto pravoslavnih, a ostali su većinom katolici ili obratno, ili sto muslimana, a ostali katolici i pravoslavni. I sad hoće učiniti jedan javni verski obhod, a većina veli: ne damo vam, mi ćemo načiniti demonstraciju. nered, i vlast dotična će zabraniti obhod, jer se može pozvati na Ustav da se vredja javni red. Mi smo, gospodo, o ovoj stvari razgovarali na jednoj konferenciji i svi su kazali da bi se zbilja cva reč javni red mogla tako tumačiti. Ja želim da se ispuste reči: »ako se tim vršenjem ne vredjaju javni red i moral«, jer je nepotrebno, pošto se ponajprije priznaje sloboda vere i savesti. Dalje se vrši razlika izmedju priznatih i nepriznatih veroispovesti, naravno one veroispovesti koje vršenjem svojih obreda krše red i moral, one su samim tim isključene, te -je nepotrebno da se kaže da priznate veroispovesti vršenjem svojih dužnosti mogu vredjati red i moral. Imate u rečima i u predlogu gospodina Juraja Demetrovića nešto na što se moram da obazrem. On kaže: da prihvaća predlog Zemljoradničkoga Kluba koji veli: verske organizacije I njihovi članovi ne smeju upotrebljavati svoju duhovnu vlast na političke smerove. (Mihajlo Avramović: Partijsko-političke smerove). Ja, gospodo, verujte mi ne znam zašto je ova stvar ušla u naš Ustav. Vi tražite da mora biti zajemčena potpuna sloboda, vere i savesti. Vi tražite da crkva i crkvene organizacije u vršenju službe moraju biti što odvisnije, nezavisnije od države, od državne policijske vlasti. Pomislite, gospodo, samo kad naš žandarm i naš policajac pročita član 13. Ustava i u njemu nadje ovu odredbu: verske organizacije i njihovi članovi ne smeju upotrebljavati duhovnu vlast u političke smerove. Ja sam uveren gospodo, da će na temelju ovih reči policijske vlasti što se tiče vršenje duhovne službe činiti najviše ekcese. Gospodo moja, ja ću vam to potvrditi činjenicama. U Bačkoj i Baranji na službi liturgiji policajci uvek paze kakvu odeždu ima sveštenik pri vršenju liturgije i ako ima zelenu odeždu proteraju ga preko granice. Policajac dolazi stalno u •crkvu na službu i nadzirava kako sveštenici propo-

vedaju narodu, da li je ta propoved duhovna i po tome se redjaju razne denuncijacije. Mi, gospodo, ne možemo dozvoliti da se policajci mešaju u crkvu i crkvene stvari i to tražimo i za katoličku crkvu, i za muslimansku, i za pravoslavnu. Nemojte misliti, gospodo, da ja govorim sa partijskog i katoličkog stanovišta. Crkva neka bude crkva, ona mora da bude svetinja. Vi ne možete dozvoliti policijskim organima, da vrše nadzor nad duhovnom službom u crkvi. U ime Jugoslavenskoga Kluba ja ću gospodo, staviti ovaj predlog koji mi se čini najbolji. Taj predlog glasi: Član 13. Ujemčava se sloboda vere i savesti. Nesmetano' vršenje verskih dužnosti i obreda priznatih veroispovesti.zajemčuje se Ustavom i stoji pod zaštitom zakona. Uživanje gradjanskih i političkih prava nezavisno je od ispovedanja vere. Usvajaju se one vere, koje su u ma kojem delu Kraljevine već dobile zakonito priznanje. Druge vere mogu biti priznate samo zakonom. Ovaj se moj predlog najviše približava predlog i starog srpskog Ustava. Ja smatram, da od toga predloga odnosno te odredbe u starom’ Ustavu, koja je u praksi pokazala se kao dobra i opravdana, ne treba da se udaljavamo. Neka Ustav sadrži glavne principe. Ja mislim da je stari Ustav pogodio najbolje to. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Živko Jovanovič. Živko Jovanovič: Ja smatram da danas, u ovim momentima u kojima se donosi Ustav, treba jasno i nedvomisleno istaći dva principa. Da je vera i savest pojedinaca privatna stvar gradjana i da se crkva odvoji od države. Jednu i drugu stvar smatram da je potrebno uvesti iz nekoliko razloga Pred ovim forumom nije nužne i bilo bi izlišno* ulaziti u ta pitanja dublje predpostavljajući da je ovaj forum takav, da su svi njegovi članovi dovoljno o tome obavešteni. Ali ima nešto što se mora naglasiti i pred ovim forumom, da bi se shvatanje naše grupe jasnije shvatilo. Gospodo, i kao komunista, i kao kulturan čovek i u interesu pojedinaca, i u interesu društva, ja smatram da mi moramo ostaviti slobodu svakome da svoje versko, religiozno filozofsko shvatanje ispunja na način kako to njegovom shvatanju najbolje odgovara. Mi danas u ovom momentu, ne možemo tražiti ni od jednog gradjanina, da se on još kad se rodi i bez svoga pripita uvrsti u jednu veru ili ma u koju veru registruje, pa da smatra kad se tako isto manje više bez svoga pitanja po ceremonijama izvesne vere sahranjuje, kroz ceo život svoj, i kad se venčava i kad svoju decu pričešćuje ili kad se razvodi mora sve crkvene obrede da obavlja po principima jedne vere, koju on sam lično nije ispovedio i koja nije njegova. To je čisto praktičan razlog za svakoga čoveka, koji može danas imati svoje versko; svoje religiozno shvatanje. Dakle, to je jedan čisto praktičan razlog, koji traži, da se sva-