Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVII. sednica 23, februara 1921. godine.

mišljenje o tome pitanju. Ja razumem da je to pravo većine da rešava o stvari, ali, gospodo, ne zaboravite ne samo da je pravo manjine da sudjeluje u ovome radu, nego u isto vreme morate priznati to, da manjina vrlo često može da inspiriše celokupni naš rad u mnogo boljem pravcu nego što je onaj pravac, kojim često puta većina podje, podje možda baš iz toga osećanja veće snage nego što je manjina imala. I meni izgleda, ja neznam tačno, možda bi se došlo do jednog srećnog rešenja i redakcije da se vodilo računa i o ovoj destruktivnoj levici pa da je i ona pozvana, da u tome uzme učešća, ja ipak mislim, da nije dosta da se još jedanput vratimo na taj član i da se potraži jedna bolja, srećnija redakcija nego što je ova. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Mih. Avramović. Mihajlo Avramović: Gospodo, ja na štampu ne gledam kao na kakvu prostu ličnu ili privatnu stvar. Ja na štampu gledam kao na jednu važnu funkciju društvenu i to na jednu funkciju osobene vrste. I iz toga što je to jedan takav funkcioner osobene, izuzetne vrste, izvodim, da prema njemu i držanje zakonodavca treba da bude tačno omedjeno, da ne kažem, da bude i ono osobene vrste. Za vršenje sviju uloga, koje štampa ima u društvu, jedan od prvih uslova je sloboda. Ja mislim da nema zemlje koja je u drugoj polovini 19. veka i od početka 20. veka više diskutovala u svome parlamentu o štampi nego što je to naša zemlja bila, nego što je bila Kraljevina Srbija. Mi smo imali jedno vreme, kad su naši prvi istaknuti politički ljudi izlazili sa parolom: »Moj bi ideal bio kad u ustavu ne bi bilo više reči od tri reči: štampa je u Srbiji slobodna.« Te ideje, gospodo, koje su tada sejane kod nas ikoje su jednim dobrim delom kod nas bile primljene i unesene u Ustav Kraljevine Srbije, te ideje su pokazale dobre i obilne plodove. Dovoljno je, gospodo, da se okrenemo samo 20 —30 godina u nazad, pa da pogledamo štampu kakva je onda bila, a kakva je opet bila pred rat i u toku samog rata. Štampa je u našoj zemlji bila dignuta na jedan visok nivo. Na štampi su počeli da rade inteligentni ljudi na mesto onih nedoučenih ili polu-učenih ljudi. Oni neduzi, koji su se nekada u našoj štampi pokazivali, oni su pod znacima slobode i pod garancijama slobode iščezali. A što su pak iščezli po mome uverenju ima da se blagodari jedino tom faktu što je štampa bila slobodna, što je priznat princip slobode štampe. Ja neću, gospodo, ovde da iznosim opšte pobude da štampa treba da bude slobodna u našoj zemlji. Ja hoću iz onog prvog principa koji sam naglasio, uopšte o slobodi, da je štampa po mome uverenju jedan sopstveni funkcioner osobite vrste, i hoću iz toga principa da izvedem da mi treba tome funkcionera da pridodamo krila, da je to potreba u interesu sviju nas, da je to potreba u interesu unapredjenja države, te da mu pustimo sto-

bodna 1 krila da se slobodno razvija, te da može da pusti neki put da se razviju do najveće visine i do najšire širine. Mi smo, gospodo, našu zemlju proširili posle rata, i kao takvi stekli vrlo povoljne uslove za svestrani socijalni i ekonomski razvitak. Ono u čemu je nekad Kraljevina Srbija oskudevala s obzirom na dodir sa drugim privrednim i socijalnim sredinama, to, gospodo, danas ne os'kudeva. Mi imamo, gospodo, sve uslove sociološke da se brzo razvijamo, i da brzo stanemo u red najnaprednijih zemalja, ali i za taj razvitak jedan od prvih uslova je takodje u prvom redu sloboda. I kad je već reč o štampi onda jedan od prvih uslova sloboda štampe. Štampa je, gospodo, učinila mnogo za popularisanjte korisnih ekonomskih i socijalnih znanja. Ona je toliko učinila za naš narod, da ga je zadužila mnogo više nego i škola. Kao što vam 1 je poznato mi smo bili u školama vrlo oskudni, i one su mogle samo jedan nedovoljan broj pismenih ljudi da nam izliferuju, dokle je štampa raznosila u celom narodu istinu na jedan popularan način u najširim slojevima, i to je iznosila najsuptilnija i najkorisnija znanja. Ona će i u tome novom stadijumu, u kome se nalazi naša zemlja, dati vrlo korisna znanja, da će se naša privreda i novi privredni oblici, koji se budu javili, razviti, i ona će tek onda moći da pokaže korisnu i plodnu ulogu samo ako štampa bude slobodna. S toga sam ja mišljenja, da se u toj pozitivnoj ulozi štampi, ne čine ograničenja, bar ne čine ograničenja takve prirode, koja bi njenu funkciju mogla da ometaju. Ja sam još u početku kazao, kako gledamo na štampu i naročito sam podvukao, da je smatramo za socijalnog funkcionera. Iz toga principa hoću da izvedem jednu konzekvencu, koja se neminovno nameće. Mi gledamo na sve redove i na sva zanimanja u društvu, kao na društvene funkcionere, funkcionere koji su u društvu potrebni i kao takvi u društvu postoje i u njemu delaju. U tome pogledu mi idemo tako daleko, da smatramo: koliko ima više slobode za zamah svoj, u toliko će jedan takav funkcioner biti plodniji i svoju ulogu korisnije vršiti. Ali, gospodo, naporedo sa slobodom i naporedo sa pravima, mi ne razdvajamo drugi jedan elemenat takvog funkcionera. Neposredno sa pravima mi priznajemo i odgovornost toga funkcionera. I dosledno toj svojoj konsepciji, mi tražimo za jednog industrijalca ili jednog zemljoradnika, koji radi u svojoj oblasti, potpuna prava, sva potpuna prava, koja su mu potrebna da do najviše moći razvije svoju aktivnost, a u isto vreme tražimo, da na sebe primi i nosi odgovornost za svoju socijalnu funkciju. Tražimo na primer da se zaustavim na samo ova dva primera, koja sam pomenuo tražimo od industrijalca da je odgovoran prema radeniku, čiju radnu snagu on upotrebljava; da je odgovoran prema liferantu Sirovine, čiju sirovinu upotrebljava, pa da je najzad odgovoran i prema potrošaču, za koga radi i proizvodi. U pogledu zemljoradnika, mi shvatamo, da