Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava
XVIII. sednica 24. februara 1921. godine.
79
raznih strana da se glasanje podeli Većina nije protivna da se tako glasa. Prvo da glasamo o delu čl. 14. koji pripada Ustavu. Ona gospoda koja su za predlog g. Tomljenović, neka izvole sedeti; a ona gospoda koja su protiv neka izvole ustati. (Većina sedi). Objavljujem da je prvi deo člana 14. usvojen većinom glasova. Sad ćemo glasati za deo prelaznog naredjenja. Ona gospoda koja su za deo prelaznog naredjenja
kod člana 14. sedeće; a ona gospoda koja su protiv, ustade. (Većina sedi). Objavljujem da je ovaj dodatak za deo prelaznog naredjenja usvojen većinom glasova. Današnju sednicu zaključujem, a drugu zakazujem za sutra u 9 časova prepodne sa istim dnevnim redom. Sednica je zaključena u 13 časova'.
XVIII SEDNICA
USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA držana 24. februara 1921. godine u Beogradu
Početak u 9 i pol časova pre podne. Predsedavao predsednik dr. Momčilo Ninčić i popredsednik dr. Tomislav Tomljenović. Sekretar Milan Bošković. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Otvaram današnji sastanak. Pošto se g. dr. Laza Markovič nije primio za člana redakcionog odbora, to, ako mi dopustite, predlažem na njegovo mesto g. Mišu Trifunoviča. (Prima se). Sada molim vas, gospodo, da predjemo dalje na posao. Prošloga puta smo svršili član 14. Sada izvolite čuti član 15. Sekretar Milan Bošković čita član 15. po predlogu vladinom. Predse dnik dr. Momčilo Ninčić: Želi li ko od gospode da govori o ovome članu? Ima reč dr. Sima Markovič. Dr. Sima Markovič: Gospodo, ovaj član 15. sadrži i govori o pravu udruživanja i pravu zbora i dogovora. To su nesumnjivo prava koja su, pored štampe, najznačajnija i najvažnija gradjanska politička prava. Ja bih zbog toga molio, pre no što bismo ušli u pretres ovog člana, gospodina ministra, da pristane da se ovaj član 15. rastavi na dva dela, pa da se u jednome delu govori o pravu udruživanja a u drugome delu o pravu zborova i dogovora. To su toliko 1 važna dva dela, da zaslužuju da se o njima govori zasebno, Makar bile samo dve rečenice, koje govore o tim pravima, ipak je potrebno da se razdvoje ida se o njima govori u dva dela. Ja bih molio gospodina predsednika da zamoli gospodina ministra, da odgovori da li pristaje na ovaj mog predlog. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Reč ima gospodin ministar Pravde. M i n i s t a r P r a vde dr. Marko Gjuričić: Ja nemam ništa protiv toga, pristajem na predlog gospodina Markoviča, da se govori zasebno o pravu udru-
živanja i zasebno o pravu zborova i dogovora. To je stvar tehnike, mogu da budu dva člana, a može da bude i jedan član. Dr. Sima Markovič: Ja sam hteo, da podvučem potrebu da se ovaj član rastavi na dva člana zbog toga, što smatram da bi bila velika šteta, ako bi ovaj član koji govori o najvažnijim pravima ostao ovako stilizovan, kao što je u vladinom nacrtu Ustava. »Gradjani imaju pravo udruživanja, zbora i dogovora u granicama zakona«. Sa ovo nekoliko suvih reči raspravljaju se najznačajnija i najvažnija prava gradjana. Mi smatramo, da treba i o pravu udruživanja i io pravu zbora i dogovora u Ustavu reći nešto više i dati veće garancije za slobodu udruživanja i za slobodu zbora i dogovora, nego što je to u Ustavu učinjeno. Pre svega ovde se o kakvoj slobodi udruživanja, zbora i dogovora, ništa ne govori. Dok se, na primer, za štampu kaže da je slobodna, dotle se ne pominje nigdje ni pridev ni imenica »slobodan i sloboda«, kad je reč o pravu udruživanja i o pravu zbora i dogovora. Ja ne znam šta je vladu rukovodilo da izostavi reč slobodu udruživanja i slobodu zbora i dogovora. Kad je reč o udruživanju, mi smatramo da minimum garantija za pravo udruživanja treba da se formuliše na ovaj način: Ovo pravo ne može se podčiniti nikakvoj preventivnoj meri. To smo imali i u ranijem Ustavu, i ako bismo izostavili ovaj dodatak, onda pravo udruživanja u stvari neće ni postojati. Vrlo je važno i to što nam naročito iskustvo ne samo kod nas nego osobito i u onim pokrajinama koje su ranije pripadale Austro-Ugarskoj Monarhiji izrečno nalaže da ovaj stav treba neizostavno primiti. Sem toga ima još jedna stvar koju treba ovde naglasiti. Treba naglasiti naime da svako udruživanje ima karakter pravne ličnosti. Taj slučaj danas nije, naročito nije u krajevima koji su ranije pripadali Austro-Ugarskoj Monarhiji. Svako udruživanje