Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVIII. sednica 24. februara 1921. godine.

Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g Pavle Pavlovič. Pavle .Pavlovič: Posle garantije Ustavnog prava za slobodu štampe ovo je pravo najvažnije za potčinjene klase, koje u društvu u kolektivnim snagama traže zaštite i mogućnosti za život. Otuda ovome pitanju mi poklanjamo vrlo važnu pažnju i molimo Ustavni Odbor, da preko ovoga pitanja ne prodje prvim stilizacijama i sa nedovoljno datim izjavama. Zašto danas unositi nešto drugo, a ja verujem, da će se s obzirom na prilike u Hrvatskoj, Slovenačkoj, Bosni i .Hercegovini i Dalmaciji, gde je dosada bila praksa austro-ugarskih zakona, koji su tražili mnoge garancije i unosili preventivne mogućnosti za administrativne vlasti, da odobri ili ne odobri udruživanje, verujem dakle, da će se ovim, što je rečeno »u granicama zakona« uneti nešto drugo. Koliko se pravo udruživanja u praksi reakcionarnih vlada, kad zavladaju reakcionarni politički kursevi u zemlji, moglo da gazi, vidi se da ne govorim o »Obznani«, koja je zgazila preko 2000 radničkih organizacija, koja je konfiskovala imovinu i arhivu radničkih organizacija, da ne govorim o hapšenju ljudi samo za to, što su organizovani i što su funkcioneri i reprezentanti tih organizacija, da ne govorim o zabrani štampe, da ne govorim ni o čemu drugom, nego da istaknem, koliko se u reakcionarnom krugu može ići daleko u gaženju prava udruživanja, kažem, vidi se, najlakše se vidi kod radničkih Domova, koji se danas uništavaju i otimaju. Imate slučaj u Banja-Luci, gde je konzum radnički zatvoren i Dom udešen tako, da ga radnička klasa više nikad ne će dobiti. U Bečkereku je kupljen Dom, ali se u njega uselio jedan kapetan; u Novome-Sadu useljena je radikalna štamparija u Dom, koji je renoviran i uzet pod zakup; u Splitu se preti, da će se Dom radenički pretvoriti u žandarmerijsku kasarnu. Pa imamo i Dom radenički u Beogradu, koji je tako raskopan, da je strašno pogledati, kako izgleda. Kada su, gospodo, za vreme okupacije tamo uvodjeni nemački konji, raidnički Dom nije tako izgledao, kao što danas izgleda. U njemu su isprobijeni zidovi i kopano je po metar i više u zemlju, tražeći neka čuda i misterije, koja nisu nadiena: Juče smo molili, da nam se dozvoli, da radenici, koje Uprava bude •odredila, podmažu mašine, da ne propadaju i da ne propadne vrednost od nekoliko stotina hiljada dinara. . On nam nikako nije dopustio, kazavši, »neka propadne«, jer imamo takvu naredbu. Zašto se radničkoj klasi uopšte krnji pravo koalicije, a u ovom momentu i konačno uništava. Mi potsećamo, da je pravo koalicije dopušteno .svima privrednim klasama i da je pravo koalicije jedna simpatična istina i pojava i da u celoj Jugoslaviji postoje preko tri hiljade i nekoliko stotina zemljoradničkih zadruga. Mi potsećamo, da postoji kartel mlinova i rudnika u timočkoj oblasti, pa potsećamo, da su se u Hrvatskoj udružili svi industrijalci i imaju u

kasi preko 150.000.000 kruna, a preko toga udruženje njihovo ne samo da dejstvuje za poboljšavanje uslova rada, no stvara i kolektivne odluke za izbacivanje radnika i još imaju za icilj pljačkanje konzumenata i potrošača u toj oblasti, jer sporazumno odredjuju visoke veštačke cene. Protiv tih gradjanskih veća u Hrvatskoj nije ustala ni jedna administracija u zemlji. Gospodo, pravo koalicije je od ogromnog značaja po pravo slobode rada i pravo privrednog delenja za posedmčke klase. Pravo udruživanja za radničku klasu je od prvostepenskog značaja, jer radnička klasa ako nema tog slobodnog prava, apsolutnog prava udruživanja, ona je lišena mogućnosti, da osigura sebi materijalnu egzistenciju i biće u jednom vrlo sažalnom položaju. Oduzeti radničkoj klasi pravo na slobodu udruživanja i ograničiti joj to pravo udruživanja, znači onemogućiti joj opstanak u društvu privatne svojine, znači, da je iskustvom bacato intelektualno unazad i fizički joj onemogućiti opstanak. Da ne bi, gospodo, došli u položaj, da ima i suviše razlike u društvu, da su jedni u znatno povoljnijem položaju, dok su drugi u ogromnom broju, kao što i radnička klasa i ostala sirotinja, ostali u teškom materijalnom i duhovnom stanju, da ne bi dakle u tome društvu bilo toliko nepravde, potrebno je stvoriti mogućnost, da se ne dođje u onaj položaj, da jedna velika masa mora da škrguće zubima i da steže pesnice, nužno je dakle, da se na ovakvom jednom mestu, gde se skupljaju ljudi, jedared u decenijama godina, kao što je sad ovde, gde se pravi Ustav, te da se tu pokloni najozbiljnija pažnja koliko je god moguće iskreno, da se ova pitanja ozbiljno rasprave. Mi smo, gospodo, pitali, zašto u ovaj nacrt Ustava da stoji ograda, da je dozvoljeno pravo udruživanja, zbora i dogovora u granicama zakona? Mi ne vidimo u ovoj ogradi ništa, što je samo po sebi razumljivo', kako inače treba da izgleda ovde. Mi u tome vidimo jedno sredstvo, koje . unapred omogućava, da te granice budu što je moguće uže i tešnje, inače ne bi se mogla nikako ova pitanja drukče da protumače. Pre svega niko' ne će pitati ni ustavotvorna, ni zakonodavca, ni upravne vlasti, ako neko hoće tajno da se udružuje ili tajno da se dogovara, ali, gospodo, je li to dopušteno i može li se i srne li se i pod kojom sumom rizika to da se radi i da se uradi. Prema tome zašto to onda nije u Ustavu kazano, da gradjani imaju puno prava slobodnog udruživanja zborisanja i dogovora. Kao što rekoh, oni, koji hoće tajno da rade, oni ne će da pitaju nikoga od faktora ni ustavotvorca, ni zakonodavca, ni administrativne vlasti, da im dozvoli to njihovo tajno udruženje. Prema tome' oni, koji hoće da se podvrgnu ovoj kontroli, njima treba dozvoliti apsolutnu slobodu, neograničenu slobodu udruživanja, i prema tome onda je izlišno, da u Ustavu stoje ove reči »u granicama zakona«. Gospodo, kad jedno udruženje publikuje javno svoja pravila, donesena na jednom zboru svojih čla-