Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Stenografske beležke

glo iscrpno rešiti i najopširnijim Ustavom. Ja potpuno shvatam i sam delim to mišljenje, da je za političku delatnost i za, ako hoćete, vršenje gradjanskih dužnosti i gradjanskih prava, potrebno je obezbediti slobodu zbora, mogućnost zbora i obezbediti mogućnost slobodnog udruživanja. Ali, gospodo, mi moramo. da vodimo računa ne samo o toj slobodi, nego moramo da vodimo računa i o zaštiti društva, i da vodimo računa i o onim interesima, koji nisu čisto individualni, nego su opšti. Koliko je ovo pitanje delikatno i teško rešiti, jednim ili sa dva člana Ustava i vezati zakonodavnu vlast, to pokazuju evo i predloži, koji su pali,od pojedinih grupa. Na primer, jedna grupa, koja ima po svom načelnom programu i po izjavama, koje su dosad pale, i u skupštini i u odboru pretenziju, da je najslobodoumnija grupa, grupa gradjanska, a to je republikanska grupa, .ona predlaže nešto, što ja ne bi smeo primiti i što je direktno protiv slobode zbora. Nacrt Ustava republikanske grupe kaže ovo u čl. 23.: »Jugoslavenski gradjani imaju pravo skupljati se mirno i bez oružja u zborove, upravljajući se pri tome po zakonu.« (Dr. S. Markovič: To je iz starog Ustava od god. 1888.) .To ništa ne menja, i ako je to po Ustavu starome. Zamislite, koliko je tu moguće zloupotreba, ako mi unesemo ovako .ograničenje: da jedan učasnik zbora mora da se upravlja po zakonu. Taj isti č1an..23. stav 11. pazite šta kaže: »Za držanje zbora u zatvorenom prostoru nije potrebna prijava vlasti. Za zborove pod vedrim nebom, koji podleže naročitim zakonima i uredbama ćak i uredbama mora se .prethodno vlast izvestiti.« Ja samo konstatujem, ako je ovo neka omaška, onda se može ispraviti. (Jovan Gjondvić: Ima jedan nov predlog.) Druga jedna grupa, koja toliko insistira na praVdi, a to je grupa zemljoradnička, da vidite šta ona predlaže. Ona predlaže privilegije za narodne poslanike. Ona deli gradjane u dve grupe: one, koji su imali sreće biti izabrani za narodne poslanike, i one koji to nisu. I oni, koji su narodni poslanici, oni mogu fda drže slobodno zborove bez ikakva ograničenja i bez ikakve prijave, a gradjani koji to nisu, i oni čak koji su bili kandidati pa propali na,- izborima, oni moraju da se povinuju specijalnim propisima. Gospodo, meni ge ta odredba, naravno, ne može dopasti, jer ona stvara dve grupe gradjana. Propisi Ustava o zborovima i udruženjima moraju biti jednaki za sve. z Nacrt Ustava zemljoradničke grupe kaže: da za zborove pred izbore poslanika za Skupštinu i pred izbore poslanika za samoupravna tela ne-vrede ograničenja; ne vrede, dakle ograničenja i one prijave onda, kad su najpotrebnije, umda kad su mase zatalasane, onda kad su strasti uzbudjene i pnda, kad su članovi pojedinih političkih grupa dovedeni u iskušenje, da remete i kvare zborove svojih protivnika, kao' što su to radile mnoge grupe, pa kao što su to radili i predstavnici baš

zemljoradničke grupe ja sam to doživeo u Hercegovini. Dakle, gospodo, vidite, to pitanje ne možemo mi da rešimo tako brzo i tako prosto, i moramo to ostaviti zakonodavnoj vlasti. Ja ću da se pozovem na govor baš g. Pavloviča. On se žali na trustove i kartele. Pa, gospodo, može li država da ima kakve vlasti nad tim trustovima i kartelima, ako vi unesete ovđe, da država .nema prava da ograniči slobodu udruženja sa takvim ciljevima. Ali ja hoću da državi dam mogućnost, da ona, ako nadje za potrebno, može to učiniti. .Vi hoćete da vežete državu, a ja hoću da joj ostavim slobodne ruke, i to državi da ostavim slobodne ruke, da ona može to slobodno da učini, kad nadje da je to potrebno. (Pavle Pavlovič: Da rastura radničke sindikate!) Ako je potrebno, g. Pavloviču, onda i to : ali .ja mislim da neće biti potrebno, ako se ti sindikati ograniče samo na privrednu delatnost. Mi smo imali ovaj slučaj. Naš Ustav od 1903. god. odnosno od 1888. god.,- predvideo je potpunu slobodu udruživanja, a imamo zakon o akcionarskim društvima, koji predvidja sistem koncesija. Imate dakle sukob jedan izmedju privrednih interesa i jedne odredbe .Ustava, koja kaže: slobodno je udruživati se u ciljevima, koji nisu zakonu protivni. Hoće da se osnuje jedno društvo i sasvim je to po (.zakonu, ali privredna politika zemlje zahteva da se to društvo tako ne osnuje. (Jedan glas: donesite zakon!) Da, ali vi hoćete da sprečite, hoćete da vežete zakonodavnoj .vlasti ruke, da ona nema mogućnosti da u tom privrednom pitanju interveniše. (Nedeljko Divac: predlog naš ni malo ne vezuje ruke zakonodavnoj vlasti ,u tom pogledu.) Jeste, g. Divac ima pravo. Predlog socijalističke grupe on je najradikalniji, ali taj predlog nam ne daje zaštitu za vršenje naših političkih prava. (Jedan glas: kome ne daje zaštitu?) Gradjanima. Evo vašeg predloga. (Nedeljko Divac: ja bih želeo da čujem zbog čega.) Evo da vidite. Vaš predlog je zbilja najradikalniji. On kaže: Svi državljani imaju prava na sazivanje zborova, koje ne treba prijavljivati vlastima. Eto vidite, gospodo u tome je opasnost. Ja u tome vidim opasnost, jer na jednom velikom zboru, pojave se, gospodo, i suprotna mišljenja, i kao što je g. Raičević lepo kazao, nama treba zaštite. Policijska vlast nije samo tu, z da prati šta će ko da kaže, to. i nije njena dužnost, nego je ona tu, da zaštiti gradjane, da zaštiti javni red i.javnu bezbednost. Nemojte da .budemo neiskreni. Priznajmo, kako su tekli zborovi prilikom ovih izbora za Ustavotvornu Skupštinu. Priznajmb, .gospodo, da je bile- ometanja i kvarenja zborova, da je bilo nelojalne političke borbe. Ja imam jedno lično iskustvo, koje me baš opredeljuje, da želim, da zakon o zborovima predvidi tačno i da reguliše celo to pitanje. Ja sam, gospodo, u Hercegovini imao gorko iskustvo i dobro je što sam ostao i živ i zbog te slobode i zbog tih zborova bez prijave vlasti. A druga je stvar, kad se mi skupimo u zatvo-