Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVII. седница —■. 7. марта 1921. године

Председника и чланове Главне Контроле čupa Народно Представништво из кандидационе листе, коју саставља Министарски Савет и на Kojoj je предложено два пута онолико кандидата колико је празнпх места. Председник и чланови Главне Контроле уживају исту непокретност као н чланови Државног Савета. Ближе одредбе о саставу, надлежности и поступку Главне Контроле донеће се посебним законом«. Председник др, Момчило Нинчић: Има реч г. др. Радонић. . Др. Јован Радоник 0 важности ове институције главне контроле не само за буджетско право него u за правилно функционисање државних финансија, ја налазим да је мало речено код члана 80 и зато бих предложио један додатак и онда бих направио два члана од члана 80. Тај додатак имао би гласити овако: »Главна контрола прегледа, исправља, ликвидира рачуне ошите администрације, и свих рачуно полагача према државној Благајни. три да се не прекорачи ни један издатак по буджету, да се пека сума не преноои из једне буджетci;e партије у другу. Она завршује рачуне свих државних управа и дужна је прикупљати све потребне доказе и обавештеља. Заврлшк рачуп државни подноси се Народном Представништву на решење са примедбама Главне Кбнтроле и то најдаље за једну годину, рачунајући од завршетка сваке рачунске године«. *' Taj би додатак имао доћи после првога става члана 80., а други члан важио би као члан 81. Имао бих још једну напомену да учиним: Да ли би било потребно говорити о квалификацијама чланова Тлавне Контроле,- јер о томе није ништа код овога члана предвиђено? Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Сима Марковнћ. , ѕ Др. Сима Марковић: Главна Кбитрола је највиши рачунски суд, једна од најзначајнијих институпттја. уошпте. Међутим, њен значај и њеи ауторитет није у овом Уставу ни изблиза истакнут у оном смислу■ као што то она засдужује. Док је у нашем старом Уставу овој инстит.хпијн посвећена читава глава, дотле се овде третира као пасторче у једном врло анемичном чланл т . Није довољно господо, оставити све само за законодавца, оставити све само законима, потребно је да се истакне у чему је суштина, у чему je биће рада Главне Контроле. Је ли Главна Контрола само један еуд, који има да прегледа рачуне државне администрације и ништа витпе. Треба истаћи љену компетенцију бар у главним линнјама, у главним потезима, а не казати, да ће се о' њеној надлежности расправити посеб. законом. Има један припцип, који је врло значајан. кад је реч о финансијској политици, а то је принцип превентивне контроле. Та превентивна контрола као уошпте те превентивне мере у области финан'сијске политике имају исти значај, имају исту вредност као што имају социјалне мере у области социјалне хигијене. И у финанцијама као у медицини важи принцип лакше је спречити, него лечити. Због тога Главној Контроли треба дати право превентивне контроле. Taj приндип предвиђен je у нашем ранијем Уставу, и то је оно, што је г. др. Ра-

донић прочитао и предложио у овоме смислу. Ja држим, велика би грешка била, ако ce тај приндип не би унео у овај наш Устав. Потребно je Главној Контроли дати то право превентивне контроле у ономе смислу, као што.је то предвиђено у иашем-досадашњем Уставу. Потребио je исто тако нагласити, да ове промене, које нам данас даје пројекат Устава владе г. Пашића што се тиче - самога избора чланова Главне Контроле преставља један назадак према onoj .процедури која je била предвиђена у нашем ранијемУставу. По члану 80., председника и чланове Главне Контроле бира Народио Представништво из кандидационе листе, коју саставља Министарски Савет. Главна Контрола поглавито има да контролише баш тај Министарски Оавет, специално Министра Финансија; и кад Министарском Оавету дајемо право, да бира своје контролоре, то нигде, господо, на свету нема, то je нешто, што доводи у оправдану сумњу тај Министарски Савет, нешто што je нелогично и ако хоћете неморално. (Чује се: Како je у Русији?) У Русији Главну Контролу бира Народно Представништво из своје средине и делегира као специјални Одбор, који контролише све државне рачуне и подноси Народном Представништву.' (Чује се: Није, тамо и нема рачуна), Има, има, мбжете отићи и уверити се. To су, господо, две главне замерке, које бих учинио овоме члану. Прва : ce тиче Установе Превентивне Контроле, бар у ономе смислу, као што je постојала у нашем досадашњем Уставу. Друга je, што ce тиче избора Председника и чланова Главне Котроле. Исто т-ако би ce могло и no моме мишљељу требало у члан 80, да каже нешто и о квалификацијама чланова Цлавне Контррле, као што je то. донекле бпло и ако није најсрећннје формулисано у нашем ранијем Уставу. Сталност и непокЈетност Председника и чланова Главне Контроле треба много јаче истаћи, него што je то учињено у овоме Уставу. Исто тако кад je реч о надлежности и о лостулку Главне Контроле, треба ову реч »надчежност« избацити, а онда може закон даље да одређује ближе одредбе о саставу. и поступку Главне Контроле, a не и о надлежности. Надлежпост Главне Контроле не може ce сужавати, ona je апсолутна и генерална и према томе говорити о томе, да he ce посебним законом регулирати питање о надлежности, значи давати могућност законодавцу, да сужава надлежност Главне Контроле. Тенденција чл. 80. je била, да избегне контролу, a то je тенденција свих личних режима и режима појединих клика, да беже од Главне Контроле, и то je битна карактеристика данашње владе и политика радикалне и демократске странке, да избегну контролу, која je. нашла пуног израза у овоме члану, где је .реч о контроли државних финансија. Господа хоће да имају одрешене руке, да могу са имовином народном радити онако, ,као што раде са слободом народном и хоће.да врше исто онако насиље и пљ.ачке, као bito су вршили то и са народним слободама. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституанту. Министар за Уставотворну Скупштину Марко Трифковић: Мени je жао, што Спма Марковић пада у ватру и говори о насиљима и иљачки н то у моменту, кад томе нема места, Може бити да je