Rad : list za nauku i književnost

ОВИ ПРЕД ШЕКСПИРОМ 71

развијање људског образовања, на звонику у Флорентији (у екушштури) и т. д.

Онај покрет ка класицизму. који нађосмо на пољима књижевности у ХУ.веку, био је и на пољу вештина. _

У архитектури. под упливом изучавања остатака од старих грађевина, каквих је у Италији било много, и списа старог архитекте Витрувија, који је у почетку ХУ. века откривен, публикован п коментарисан, развија се један нов стил грађевински — стил ренесанса. Учени зидари Брунелески

п Алберти (1404—1412) изучавали су у Риму начин зидања класичког п утврдили су тај етил у практици многим лепим зградама, које и данас примамљују путнике! п у научним. "списима о вештини архитоктонској. (АЛђетн Це те аеф сакопа). Њиховим тратом ишли су многи други, Бернардо Роселини архитекта пз Пијенце: Пинтели из Рима (епхстинска капела), Далматинац Луцијанус Лаурана (радпо на Палати Уубипо у Риму); Велпчанствен споменик нове вештине имамо у пркви (в. Петра (са основом на латинск. крст и великом куполом на пресеку крета). За више од једног века зидање те цркве прикупљало је најславније италијанске вештаке, као што су Браманте (1444—1514), његов је Белведер у Ватпкану). Јулијан де Сант Гало; Рафајел (Палата Пандолфини у Флорентији) Џеруци (1480—15936) ПРО Анђело, Карло Мадерно пп. д. У ХУГиХУЦ. вера“ Тода и тачка у архитектури била је најмоћнијег уши п] сена дали многи вештаци, међу којима су Сансови по (анерао аркову библиотеку) Андреа Џаладио и друмк/ ,

У скулптури у овим вековима “вене о Скоро до класичког савршенства. Већ у почетку ХУ. века Гиберти (18318— 1455.) И Донатело (1388—1466) дали су тој вештини живота и петине. И један и други трудили су се да подражавају природи. За врата на баптистеријуму у Флорентији, која је Гиберти у бронзи радио, говорио је Михел Анђело да бидоликовала, да буду врата на рају. Гибирти је више полагао на питорички ефекат у својим делима, а Донатело на изразе осећања пидивидуалног, на изразе покрета. Он је бпо пријатељ К зме Медичија, кнеза Флорептијског и под кровом тог заттитника, класичких знања и вештина и са његовом помоћу изучавао

1 Брунелески је (1815— 1444) зидао: Куполу на катедрали у Флорентији ; цркву св, Духа, палату Џити. Алберти је дао план за фасаду на цркви св. Фрапца у Римињи; палату Ручели у Флорентији итд.

1 13