Rad : list za nauku i književnost

16 | РАД - | п

дела старе вештине и угледао се на иста. Трагом те двојице. ишле су читаве генерације других вештака, трудећи се да у својим радовима сједине оба правца, Гибертијев пи Донателов. У делима Михел- Анђела достигла је вештина скулптурна оно што је у модерној Европи могла достићи. Тврди материјал мраморви и бронзани угибио се испод длета тог изванредно ђенијалног човека као реч у појезији Шекспировој и Еекиловој за великом мишљу његовом. Окугштура се ослободила, сваког робовања другој којој вештини (архитектури) и спојила веран опис осећања п страсти с достојанственом пластиком класичке вештине. Михел-Анђело је живео у ХУТ. веку. Класпчке студије већ су биле у своме јеку. За изучавање старе вештине подизати су музеји као што се за учење старе књижевности подизале академије. Таквих збирака од старих екулптурних остатака п медаља било је на више места у Италији. али најзнатнија је била коју је основао Козма Медичије у Флоренцији. Први вештаци помагали суму у прибирању вештачких дела за музеј, а учени Полицијан тумачио је натписе, Том Медичијевом музеју приписује се много успех вештина у почетку шеснаестог века; он је био права школа за вештину. У тој школи образовао је се Михел-Анђело, и „да ниједан други вештак из ње није изашао, она бп остала врло знатна само тим једним својим питомцем“ вели Роскоје. (Ботепа Мефе р. 976). У друштву учених људи, који су се скупљали у двору Лоренцовом и у посматрању дела старе вештине, развила се ђенијална моћ Михел-Анђелова. Историја његовог личног развијања јесте псторија развијања вештине талшјанске; његови радови на скулптури, сликарству и архитектури показују највећи ступањ до ког се она попела у модерној Европи. Као вештак он иде у коло Еехпла, Дантеа, Шекспира и Омира, који су описивали узвишене лепоте. Његов је живот био буран и текао у борби са неправдама и бедама, његова нарав страсна : разум велики ; уображење силно: зато је у својим композицијама најрадије летео за величанетвеним лепотама, п тражио их у силно усколебаним страстима и бурном животу. Његова нарав није га заустављала па тихим лепотама мирног живота, на лиричким цртама нежних и дражесних осећања. (зрмтпсет. Кашегкогевсћећ«е, стр. 296). Од многих његових радова на скулптури ја Ку споменути само: Богородицу е Христовим телом у цркви св. Петра (1501), стр. узвишену слику Мојсијеву; јутро и вече на гробу Лоренца