Rad : list za nauku i književnost

св. · 0 ПЛОЂЕЊУ И РАЗВИЋУ ОРГАНИЗАМА - 188

бар докле одржава равнотежу у своме с саставу, дотле је задржао и своју сустентативну Функцију т, ј. кадар је да се храни: али са осталим Функцијама није тако; они. који су се највећма променили, метаморфисали, изгубили су сасвим Функцију генеративну а неки п корелативну (Нихјеу) т. ј. они нису кадри да се плоде пи крећу. На пример: коштана маса, п везивна влакна и ако сехранео, опет нису у стању да се множе, да врше кретање, већ ове радње врше само оне ћелије, које се нису сасзим метаморфисале. Задаћа је дакле коштаном и везивном ткању пасивна, онп служе као потпора, грађа, Код других елементарних организама, који су сеу сасвим другом правцу променили, као н. пр. мишићна и нервана ћелија и нервана влакна, код ових се не само одржала, корелативна Функција, већ је и ојачана и даље се специјалисала; мишићи врше молекуларно кретање, нервана влакна само спроводе молекуларна кретања, а у нерваним ћелијама постаји особита врста молекуларног кретања, које ми зовемо осећајем.

Дакле елементарни организми при развићу не само да се морфолошки диФеренцишу, већ са овим увек упоредо иде и Физиолошко диФеренцирање, с променом облика мењају сеп радње, неке се изгубе сасвим, а остале тим су интензивније, и само они организми задрже све основнерадње — храњење, кретање и плођење — који су се најмање удаљили од свога првобитног облика

2. Множење и развиће сатмосталниг елементартигг органигама. М они се множе: деобом, пупљењем и клицама или спорама: а код неких — инфузорија — множење бива још на два начина, који у неку руку граде прелаз од несполног ка сполном плођењу, а та су: конјугација и копулација. Код копулације две се индивидуе слију у једно и саставе масу бластем, у коме су развију нове клице; а код конјугације јединке се споје, измењају супстанцију и ту се развију нове клице а затим се опет раздвоје. Кад на један од споменутих начина постану нове индивидуе, оне се раздвоје и свака за се самостално живи, али има случајева, да се првобитни организам подели на двоје и за тим сваки део дели се даље, тако да постане читава гомила организама, који у друштву живе, али могу се и одвојити и сваки за се живети. Таква гомила, организама зове се колонија и то је права морфолошка и Физиолошка, колонија, јер су сви чланови колоније потпуно слични и по спољнем облику, и по саставу, и по радњи.