Rad : list za nauku i književnost
134 ЕН = Ба Б 5 св. П.
Самостални елементарни организми или се даље не раз_ вијају, већ докле су год живи задрже облик цитода, као што су монере, или им је сталан облик ћелија. као што је код алебида, пили се најпосле протоплазма још даље специјалише. Тако код пинфузорија протоплазма се одвојила у спољашњи тврђи део, и зове се ектосарк и у унутрашњи — централни део, који се зове ентосарк. Са овим морФолошким диФеренцирањем упоредо извршено је и Физиолошко, спољашњи слој сада врши нарочито Функције корелативне — кретање и осебање, а унутрашњи сустентаљивне. Са површине тела израсту сталпи наставци и периодички се крећу; ако су у већем броју зову се: трепље (сав), а ако су у мањем броју — један пли два — п подужи, зову се: бичеви (Насећа). Овде дакле нарочити делови тела врше Функцију кретања, а поред тога они служе и за домашање хране. Наставци ови нису ништа друго до продужење саме протоплавме, они се могу још п даље диФеренцирати п постати праве сисаљке као што је код ацинета, и онда њима сисају храну. Код неких инфузорија један део протоплазме добије особину да се опружа и скупља у спиралу, као какво еластичко перо; а то бива код оних инфузорија (уотпсеПа) које имају дршку и овом су утврђене за страна тела. Код њих се протоплазма у дршци Физички тако променила, да је по радњи слична мишићима, п с тога се овако промењена протоплазма и зове миофанска.
Даље у ектосарку на једном месту развије се сталан отвор, који допире до ентосарка пи кроз овај отвор само улаз храна, а по негде развије се још један отвор, који служи за петуривање изметка. Овде је дакле сложена Функција храњења у неколико већ специјалисана, поједини њени процеси локализовани су, везани су само за извесна места. — У протоплазми даље може постати дупља (вакуола) пуна течности, и она је у свези са каналима који продиру кроз протоплазму и имају ушће на површини њеној, тако, да је вакуола у непосредној свези са околином (код Рататаесшп-а). Ове дупље перподички се смањују и раширују, и по свој прилици оне пстурују непотребне материје из тела и врше дисање. Најпосле протоплазма код многих. одлучује анорганске материје, из којих постају разнолики кречни или силикатни спољашњи скелети ових организама. : т
Из свију ових промена види се, да су већ у самосталним елементарним организмима обележене разне радње глав-