Rad : list za nauku i književnost

152 -< - ДЕ ЈЕ ЛИНЕ а све Ш.

говори са речима које имају различите Форме у говору изражавајући тиме појмове м одношаје ствари, то значи, оно: познаје неку ствар и ВИДИ не што Је она, ште чини, "шта 759 квари, = дакле све саме одношаје слабије или јаче везане узроцима ш иоследицата, из чега излази да дете има непобитно појма о узроку, послетку и њиховој вези. 6) И, ако то дете оставимо да не узи школе, оно ће у току времена по истим основама све већма ширити своја знања, било да је у школи или остало у текућем друштвеном животу. Једино што се има казати, то знање које ће оно у текућем животу прибавити неће бити уређено — органисано. в) Дајмо то дате у школу, оно ће се у току времене ксристити колективним (увупним) радом умног човештва око органисања људског знања, — оно ће у току По“ стећи уређено знање и високо ће појма природу и њене законе, човештво и тежње његове.

У основној школи дете ће све већма ширити евоје знање. И да не утиче школа на развитак и уређење његовог знања, ми миелимо да ће оно знати за ова Факта: тежину, силу, кретање, падање с висине, котрљање низ брдо, клаћење ужета и грана, обртање везаног куршума за конац око руке, таласање воде, горење, грејање гашење креча, нагризање сирћетом и т. д. и то из области Физичке и хемије. Из области јестаственице: по неко камење, метале, соли, имена биљака п животиња, њиов живог површно, нарав итд. али у ошште све површно. Ове сам епрови материјал који ваља однети у фабрику што се зове школа и прерађивати га.

Додирујемо главно питање: који је од тих појмова лакше обрадити и који је простијиг Ми смо рекли да зе површне појмове ваља у школи обрађивати, а сад тврдимо да су појмови сила, тежина, кретање, падање и т.д., пре свега као појаве тако рећи не свакидање, но свакотренутне, да су ошшти простији и познатији од појмова. узастоппе врсте; а што се површности тиче да су предње дечаци дотерали и обрађивали до близу научних појмова и по томе да су мимогредно те како учестане појаве и нехотице и неопазно бише изучавали по појаве од друге врете. = Краће: појмови из првог реда у мањем су одстојању од научних него појмови од ствари другог реда.

2) На ност и-претходност изучавања горе у таблици изложеног поретка предмета састоји се у сили ексивримента. Екеперименат је, као што је познато, најважнија сила која ствара уверење и буди дух на испитивања, тим пре што се науке као Физика и хемија најбоље и дају на тај начин из "тавати. Историја Физичких наука еведочи да је први Галилеј употребио екеперименат да обори аристо телову Физику и путем експеримената засновао динамику. Кити закони физичких и хемијских појава дају се сви експериментатно потврдити, а узрока који их производе мало је на број. И тако, велики део појава даје об извести експерименталним путем под претпоставком једног или два узрока. "Тако звано тачне науке матем. Физика, ме“

= Ово је знање тако несвесно дошло у разум као п вештина оком нешто измерити, оценити јачину свог скока, вештина ходати ногама, носећи терете ил: без терета, по брдима, стењу равницама и т. д.