Rad : list za nauku i književnost

54

св., По = по ЕТ ЗУАЕ 188

Те су порезе још оправданије но порезе на потрошњу, јер у тековине је веома јака порезна снага. Порезе на тековину имале би и тада смисла, кад не би било пореза на потрошњу. Оне су и два и три пута оправдане, где постоје порезе на потрошњу. Јер и код најсретније и најбоље уређене порезе на потрошњу измакну се особито јаке порезне снаге, употребљујући евој приход на тековину, и баш ту употребу, таку потрошњу ваља особито и знатно порезати. (С тога је порезивање тековине безусловни увет општности и сраз: мерности у области индивидуалишућег порезивања. Пореза на потрошњу потребна је рад слабих и јаких порезних сната, пореза на, тековину искључно само ради јаких порезних снага.

На жалост није веома лако непосредно теретити порезну снагу тековине. Морамо разликовати натуралну и новчану тековину.

Већ натуралну тековину: стечено ново драго камење, хаљине, намештаје, слике — тешко је порезивати. Поправке земљитта и проширивање зграда могло би се већ лакше оптеретити, али и ту је невоља што се то може вршити новцем, који је добијен за друге продате делове имовине или је позајмљен. Могуће је да би се таке порезе дале завести од стране општине. Могуће да би се код већих зграда дале завести мале порезе: но скоро је-боље не теретити натуралну тековину непосредно.

Посредно може се натурална тековина оптеретити. То је: такса на наслеђе. Такса на наслеђе не само да је оправдана кад терети наслеђе далеких сродника или у опште наследника по тестаменту, већ она треба накнадно да општерети и извршену тековину. Кад би се код онога који је.оставио наслеђе, све имање, које је нарасло, дакле читаво имање сем онога дела који је он насљедио од својих родитеља, оптеретило таксом, и то покретно и непокретмо имање, им натурална и новчана имовина, тада би пореза на тековину била, рационално уређена. Тако би се периодично порезивала сва натурална тековина, па и вишак вредности који се гомилао поправкама, а за већа имања могла би се завести прогресивна стопа, да би сеу неколико изравнало што богаташи дуже живе — те би се и имање ређе порезивало. ~

Но и на куповину, продају, кирију, аренду, плаћају сетаксеи таксене марке, које су од чести посредне порезе на привреду а од чести на тековину. Оне су, кад се превале на продавца, накнадно дигнуте посредне порезе. Ако је купац и не превали потпуно, опет је она од чести порезан данак. А и ако је не правали ни мало, опет-је купац платио таксу стеченим новцем, дакле тековином. До душе код свију такса на продају и код сличних данака, има се још веома много посла док се не дође до рационалних пореза на тековину. Таксе на обрт робе не могу се у опште оправдати ни као порезе на тековину, ни као порезе на привреду. Уштеђен новац још је далеко теже пронаћи но натуралну тековину. Ту се могуће помоћи или наплатом у напред на веће делове имаовине, који споља придолазе (пре но што се изда наслеђе, лутријски добитак итд. или пак накнадно у таким приликама, где порезна власт може оптеретити тековину у