Rad : list za nauku i književnost

206 АД У | о Љ

(вега дакле кичмењака у Србији има 197 родова са 410 Фела. Неће бити излишно овде да споменемо, да у Србији станују лве отровне змије: шарли (Рећах Ђетце [.) и хамењарка (грабарска, Ут рега ашодукез 1) По Шанчићу карактеристика је њихова ова: у шарана је предњи део главе згор штитовима обрастао, ноздре су стављене на сред по већег носног штита, тело је смеђе или сиво, дуж грбине једна мрка веругава пруга, а упоред са њом са обе стране по један ред мрких мрља: а камењарка има рожић на глави, и глава. је згор покривена једнаким крљуштима; шаре је већином као иу шарана.

На Фауни безкичмењака много је мање рађено. Панчић у својему делу: „Грађа за сауну“ наводи да су ови страни научењаци писали о Фауни наших животиња у Србији: Ентомолог А. Цебе путовао је по Србији 1858. и око Мајданпека скупио је богату збирку инсеката — колоптера == између којих описао је две нове селе (Сћаекопух тођивбз5 и Мајашћих аптитона) у Епотаојогјвеће Лене. ВетНа 1862. . 2) Мајер 1859. скупио је по неким северним крајевима. Србије Формицине (мраве), Списак нађених ових животиња налази се у кабинету велике школе; а не спомиње се, да ли их је где год описао и да ли је каку нову специју нашао. 8. Целебор путовао је 1828 и 1955. године по Србији и мекушце које је скупио слао је специалисти Пфајферу, и овај их је саопштио ученом свету у два чланка. Први чланак штампан је у Реке Фиг Мајасо Лоојогле 1828. Х. Страна 185—189. под насловом: Хонг чђеј зетикеће Бећпескен уол Рт. ГП. Рееету, У овом чланку споменуто је свега 15 пужева међу којима је једна нова специја: Ненх Тећеђом. Ргешет. — Други чланак штампан је у Мајако-Лоојовкеће Вјабег 1857, страна 179—152, под насловом : Вемеће цђег ууебеге Минће ппсец Сез Нетп Лејеђог. Свега споменуто је 22 специје пужева, од којих су три нове: јача а Кгачен(ејфа | Ле]: СТапла Зете. Де]. м СЈапиаћа Рапеје Лејеђот.

4) К. Брунер ортоптелолог долазио је у Србију 1360. године и животиње које је Панчић сам нашао пи саопштио му, описао је у: а) 0. Вгштег. МоппеПа Омћорфета ептораеа пота уе! пица согтта расе 1861. 6.) С. Вгипнет. Отноргегоојосвеће тен. Апз Чеп Метав ћшееп де“ К. К. Хоо1. ђоћаткећел. Селе зсћаћ. леп 1961. и в) С. Втпппет де Уабепуу! опуса 5аетве Аез Ва ев. Улеппе 1865. |

5) Сам Панчић у чланцима друге врете споменуо је узгред и мање животиње које у Србији живе, ти су чланци: Хаг Кога Фет Четрепншђегве ја Митеј-беттец. Ап5 Чеп Уетћап ипсеп Фе К. К. 2оојовлвећ-ђогаткећеп. СелеПвећа а ЛУлеп. Јабгеапе 1959. Вала 1Х. Стр. 189—150 и Живи песак у Србији и биље што на њему расте. Београд 1868 (из Гласника друштва ерпске словесности. Књига ХУД. Поред ових радова на Фауни наших животиња у Србији, које Џанчић спомиње у своме делу Грађа за фауну, имамо ми да додамо још ове:

1) Вопцтецјепаћ у своме делу Атбпех тајасојогтуцег, Тота 1. Рама 1856, а на страни 17. описује једну нову врсту речног пужа, коме је дао име Мејама есш!, Животињу ову добио је од тадаш-