Rad : list za nauku i književnost
9
ова Ен ; НАУЧНИ ПРЕГЛЕД Ол
њег Француског конзула у Београду, с тога је Кошгешпаћ назвао по имену конзуловом. Из описа овог пужа види се да он не спада у род Мејатша, већ у ТаНовјурћих, и да је Гупогурћив пабеоев Ебг: кога доста има у Дунаву и да није никаква нова специја. Медицинар у Паризу г. Ђорђе Јовановић био је тако добар, те нам је из горњег дела Вошешепа(-овог изписао опис овог пужа.
9) Рт. ЈУ. Кође у журналу Мајајсо-Л оојослвеће Вјшкет. Вала
ХИХ, 1872. у чланку под насловом: Мепе одет ууел1а: ђекате СатруТаеп. Страна 128—181. описао је две нове специје из Србије и дао им је пме: Ненх Четтеа, МбЏепдог!. и Ненх Рапсје! МбИ. 8. Пт. О; гуоп МбЏепдотн. У журналу Мајаколоојоглвеће Ране. Вапа ХАЛ. 1878. године у чланку под насловом: 21 Мој вКепбашша Четјеца. Страна 129—148 штампао је списак мекушаца, који су донде у Србији нађени, између којих има више нових специја. Материјал за ову штудију послао му је г. Панчић. МеленФорф је јавио за 22 рода са 85 специја, од којих су 14 родова са 12 спепије речни а 3 родова са 13 специја суво-земни пужева.
Мелендорф вели да је !, ових специја карактеристичка за Фауну земаља на доњем Дунаву (Фауна дако — мезијска), и ми саопштавамо из његововог чланка преглед специја нађених у Србији по њиховој географској особини:
Сувоземних. Речних. Свега. Средње европске специје = — — = = 96 |) 41 Иесточно-алпијске = _- 2 ( 12 Јужно-европске 5 — = = = = 2 1 5 Југо-источно-европ. „ = = = = = 4 — 4. Које се налазе и у Банату, Босни и Сибињу — — = — — – = = 10 = 10 До сада једино у Србији нађене — — 15 — 15 Свега: 12 13 85.
Фауна мекушаца на балканском полуострву, особито планински предели, богата је кампилејама, цонитима и клаузилијама, и надати се је, да ће се још много и нових специја наћи. Ми можемо већ сада костатовати, да је број пужева у Србији за 40 специја већи, но што је Мелендорт навео, јер штудирајући збирку малако зоолошку, које се налази у кабинету велике школе, нашли смо много специја, које Мелендорф и не спомиње. | Ако најпосле додамо још и рад Птопеба о шкољкама, о коме је у прошлом „Раду“ реферисано, онда смо тим исцрпели све досадање радове на Фауни кнежевине Србије.
У скоро надамо се, да ћемо моћи саопштити и неке нове радове, јер је ортоптеролог Брунер прошлог лета долазио у Србију и око Ниша покупио је знатну количину ортоптера. Г. Панчић, који је с њиме заједно путовао спрема монографију ортоптера у Србији; које већ од двадесет година прикупља, а г. Пгопећ члан Француске академије наука, изучава сада српске униониде.