Radno i socijalno pravo

4 В. Брајић: Стање прописа и потребе праксе у области радних односа

ПРОПИСИ У ОБЛАСТИ РАДА

У складу са напред изложеним, прописи у области рада треба да омогуће успостављање радних односа у складу са економским, социјалним и културним условима.

Законима се утврђују, по правилу стандардни у погледу права и обавеза који представљају заштиту радника и предузетништва, а колективним уговорима и уговорима о раду, се оставља уређивање односа кроз уговарање у складу са захтевима радничких организација и могућностима послодаваца. У оваквом односу закони имају место аката који одређују основе, а остало се препушта уговорном регулисању. Где су стварно границе закона, па и колико је обимна законска регулатива, конкретно је питање сваке земље и зависи од низа фактора. Неки од њих су увек опредељујући, а други нису, али ипак могу у неким случајевима знатно утицати на структуру, садржину, па и обим законске и друге регулативе. То на одговарајући начин важи и за подзаконске акте у области радних односа.

Оно што је стандард коме се тежи јесте да државни прописи треба да подстичу, а не да ограничавају или отежавају, аутономно, односно уговорно, регулисање.

СВЕТ РАДА КОД НАС

Било је потребно много напора да стручна спрема и успех у школовању, код нас, добију неко место у радно-правним прописима. Прво је требало много времена да се тзв. призната стручна спрема (односно радно искуство) престану изједначавати са стручном спремом стеченој у школи, чак и на универзитету. И када се ту нешто променило, остала је пракса да се за радно место услови у погледу стручне спреме, одређују у распону (два па чак и више степена), и да се заснивањем радног односа са радником који има најнижу стручну спрему, у погледу личног дохотка и других права, узима као да радник има највиши степен стручне спреме од прописаних за заснивање радног односа.

Друго у условима знатне незапослености младих стручних радника више година се водила расправа да ли да се уважи успех у школовању (студијама) као предност код првог запошљавања. На крају је прихваћено да