Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Стање прописа и потребе праксе у области радних односа 3

прилагођавањем туђег концепта и да се успешно функционише.

Када се погледа ближе види се да неки битни елементи јапанског концепта могу бити примењени и другде. У свет рада се у Јапану улази по завршеном школовању. У високом проценту то је универзитетско образовање. Сви са истим образовањем имају једнак третман и шансе.

После једне године рада се укључују у систем промоције где најуспешнији иду најбрже по лествицама промоције, Једнако успешни иду истом брзином, а мање успешни, заостају.

Плата (зарада) је везана за успешност и промоције и примењује се једнако на раднике једнаке по успеху и неједнако на неједнаке у успеху.

У начелу повећање плата се врши из године у годину али прктично то обухвата изразито оне који из година у годину раде успешно, и које због тога и промовишу као успешне.

Радник који је натавио да ради код послодавца (организације) после прве године рада се трајно везује за дату организацију (послодавца). Правно узето радник може напустити послодавца без последица али по јапанској традицији он то по правилу не чини, већ остаје код свог изабраног послодавца. Тако се формирају посебни и трајни односи између послодавца и радника, а такође и међу радницима који припадају датој организацији односно послодавцу. Не само организација рада, већ и социјална функција предузећа и социјална организација, слободно време, су део живота радника.

Утакмица је међу запосленима врло оштра. Питање успеха у раду (и промоција) је, може се рећи, прво (или једно од првих) питања, живота јапанског радника. Иако терет напора у раду лежи на сваком раднику појединачно, радник је у пуној мери везан за организацију и колектив. У САД, поређења ради, школска наобразба нема у запошљавању и раду такав значај, какав има у Јапану. Индивидуализам, појединац и његов рад су од приоритетног значаја. Слобода и флуктуација (што је у складу са историјом тог друштва) су карактеристика, а не сталност и везаност за једну организацију односно послодавца, као у Јапану. То значи да нема јапанске стабилности и везаности за једног послодавца, мада се везаност за послодавца стимулише.

Коришћење радног времена је потпуно, не само у поменутим, него и у другим земљама нпр. у Немачкој. Промовисане су, и практикују се, разне врсте флексибилности у погледу радног времена али све оне обавезно укључују потпуно коришћење радног времена.