Radno i socijalno pravo

44 3. Ивошевић: Застарелост у дисциплинској одговорности

истеком рока у коме је правни лек могао бити поднет. Коначност новчане казне настаје у првом степену, у смислу члана 114. став 2. Закона о радним односима. Време коначности одлуке је релевантно и за примену прописа на основу кога ће се оцењивати застарелост вођења дисциплинског поступка, у случају измене закона. То важи и за суд, јер он при оцени законитости коначне одлуке једино и може применити материјалне прописе који су важили у време њеног доношења. О томе је већ било речи.

Према томе, ако је приговора било, рокови застарелости теку све док се о њему не одлучи. До застарелости неће доћи ако одлука о приговору буде донета пре истека рока застарелости вођења поступка. Без значаја је да ли је та одлука достављена пре или после истека рока. Ако је другостепена одлука донета пре истека рока застарелости вођења дисциплинског поступка а достављена после тог рока, застарелост вођења дисциплинског поступка не наступа. Достава одлуке је техничка а не правна радња поступка. Уколико, пак другостепена одлука буде донета после истека рока у коме се може водити дисциплински поступак, мора се поништити јер је застарелост наступила.

Закон не садржи одредбу о могућности прекида застарелости вођења дисциплинског поступка и зато она тече континуирано (о чему је, такође, било речи). Ово решење није добро, јер застарелост и за време судског поступка. Отуда, ако суд стави ван снаге изречену дисциплинску меру због отклоњивих недостатака у дисциплинском поступку, обично не остаје довољно времена да се у новом дисциплинском поступку ти недостаци отклоне и изрекне нова дисциплинска мера. Имајући ово у виду, било би оправдано предвидети да за време судског поступка не теку рокови застарелости вођења дисциплинског поступка. Сматрамо да би мировање радног односа требало да буде разлог за прекид застарелости вођења дисциплинског поступка. Ако мирују права, обавезе и одговорности из радног односа, треба да мирују и рокови.

Може ли се изаћи из ових неразрешивих заплета; Може изменом прописа који су и изазвали конфузију. Решење би се могло наћи у прописивању два режима застарелости покретања и вођења дисциплинског поступка. Један би се тицао повреда радних обавеза које не садрже обележја кривичног дела. Други би се тицао повреда радних обавеза које та обележја имају. Први режим би могао да предвиди различите рокове за застарелост покретања и застарелост вођења дисциплинског поступка, с тим што би застаревање вођења морало бити дуже (рецимо, двоструко) од застаревања покретања дисциплинског поступка. Други режим би могао да одреди да је