Radno i socijalno pravo

102 Б. Чолић: Законска овлашћења директора и заштита права запослених

on стране органа уп јаве, судова и други облици заштите

извршења коначне одлуке надлежног органа послодавца увек је дозвољена жалба.

Жалба против поменутих решења не задржава извршење истих. Против коначних решења инспекције рада по захтеву за одлагање извршења не може да се покрене управни спор.

Инспектор рада дакле, доноси решење о одлагању коначне одлуке послодавца о праву, обавези или одговорности запосленог, поред осталог и када је том одлуком очигледно повређено право запосленог, под условом да је запослени повео радни спор и да је поднео захтев за одлагање извршења. Радни спор покреће се тужбом. Отуда орган инспекције рада не може донети решење о одлагању извршења одлуке послодавца ако запослени не

поднесе тужбу. Тужба мора бити благовремена и долуштена.

_ Kako је већ изнето, коначно решење инспектора рада не може се, према чл. 141. ст. 4. Закона о радним односима Републике Србије побијати тужбом у управном спору. Управни спор је по правилу, допуштен против сваког коначног управног акта. У овом случају вођење управног спора искључено је одредбом која је поменута, што је у складу са чл. 9. ст, 1. тач. 2. Закона о управним споровима. Запослени може остварити судску заштиту у радном спору.

(А Судска заштита права запослених

У поступку судске заштите пред надлежним судом запослени може побијати коначну одлуку послодавца донету у првом степену и то сваку одлуку о праву, обавези и одговорности запосленог. Предмет судске заштите увек је коначна одлука послодавца. Према чл. 58. ст. 1. Закона о основама радних односа, одлука директора односно управног одбора, донета у другом степену о изреченој дисциплинској мери престанка радног односа је коначна. Против коначне одлуке само запослени може покренути поступак пред надлежним судом у року од 15 дана од дана достављања одлуке. Покретање овог поступка пред надлежним судом по захтеву запосленог не задржава извршење исте ако законом није друкчије одређено.

Одредба чл. 69. ст. 1. Закона о основама радних односа предвиђа да је предмет свих других судских спорова о правима, обавезама и одговорностима коначна одлука директора. Поменути Закон у одредби чл.