Radno i socijalno pravo

104 Б. Чолић: Законска овлашћења директора и заштита права запослених

од стране органа уп јаве, судова ид JY PH облици заштите

Запослени има право на судску заштиту против првостепеног коначног решења о изреченој мери новчане казне на основу чл. 69. ст. 1. Закона о основама радних односа и чл. 114. ст. 1. Закона о радним односима РС, где се предвиђа судска заштита против коначног решења првостепеног решења, па је таква заштита могућа и дозвољена против решења о изреченој казни.

Судска заштита, како је већ изнето, по правилу није условљена претходном интерном заштитом. Према одредби чл. 58. ст. 3. Закона о основама радних односа, покретањем поступка пред надлежним судом против коначне одлуке о дисциплинској мери не задржава извршење те одлуке. Овај пропис се може применити и на судску заштиту и дејство тужбе у другим споровима. Тужба у спору против коначне одлуке донете у другом степену по приговору или захтеву за преиспитивање одлуке директора донете у првом степену, када се изрекне мера престанка радног односа може се поднети само после доношења коначне одлуке у другом степену. Рок за подношење тужбе од 15 дана је преклузивни рок, значи да треба да тече без обзира на државне и друге празнике и истиче по протеку тог рока. Последица неподношења тужбе у законском року од 15 дана је њено одбацивање. Ево и примера из судске праксе: "рок за подношење тужбе је преклузивни рок материјалног права, а не процесни рок, па се на овај рок не примењује одредба чл. 112. Закона о парничном поступку, којом је прописано да ако последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан када суд не ради, рок истиче протеком првог наредног дана.“ (Врховни суд Србије, Рев. 5407/99 од 23.11.1999. године).

_Треба још истаћи да се пропуштањем рока за подношење тужбе. губи и право на тужбу и само право које је требало да буде предмет заштите. То право се више не може обновити. На благовременост тужбе суд пази по службеној дужности. Наводимо став из новије праксе Врховног суда Србије који се односи на покретање радног спора од стране запосленог: "У радном спору тужилац може бити само радник. Радник који није задовољан коначном одлуком послодавца има право да тражи заштиту права пред надлежним судом. Само је радник легитимисан за покретање радног спора. Ту легитимацију нема послодавац. Отуда у радном спору радник не може бити тужени. Међутим, може бити тужени у спору из радног односа. И радни спор је спор из радног односа, али у том спору је тужилац радник а тужени послодавац. (Врховни суд Србије, Рев. 3524/96 од 11.11.1996. године).