Radno i socijalno pravo

М, Јевтић: Трипартитне консултације у савременим условима 139

то предвиђено и чланом 3. тачка 5. Устава МОР. Владе су обавезне да обезбеде услове 3a учешће репрезентативних _ организација у консултацијама, а уколико је због постојања више организација немогуће утврдити која од њих је репрезентатитвна, у крајњем случају је надлежност владе да одлучи, у доброј вери, сходно датим околностима, која ће се организација сматрати репрезентативном. Захтев да у консултацијама учествују најрепрезентативније организације послодаваца и радника не спречава да се у консултације укључе и друге организације. У неким случајевима је врло корисно сазнати мишљење одређених структура које могу бити на неодговарајући начин заступљене у најрепрезентативнијим организацијама, као што је случај са самозапосленим радницима, пољопривредницима или члановима задруга. Такође, није искључено учешће у консултацијама невладиних организација и поред тога што нису овлашћене да представљају раднике или послодавце. Могуће је да се у ову процедуру укључе и независни стручњаци, представнице организација жена или удружења потрошача.

Конвенција оставља државама чланицама слободу избора консултативне процедуре. наводећи у члану . тачка 2. да природа и облик поступка који спроводи чланица зависи од националне праксе и да се утврђује после консултација са репрезентативним организацијама. У препоруци бр. 152. се указује на примере могућих поступака консултација. који се могу вршити: у оквиру одбора посебно установљених за питања из надлежности деловања МОР; у оквиру надлежних тела о економским. социјалним, као и питањима рада; у бројним телима која су посебно задужена за одређене области; кроз комуникацију путем писама, ако су учесници сагласни да је овај начин прикладан и довољан за успешне консултације.

Установљење сталних трипартитних одбора ради разматрања питања која се тичу деловања МОР је облик најстаријег и најраспрострањенијег институционалног поступка консултације. Они су постојали и пре усвајања Конвенције бр. 144 у одређеном броју земаља. а данас постоје слични одбори и у оним државама које поменуту конвенцију нису ратификовале. Овакви одбори су углавном успостављени под окриљем министарстава надлежних за питања рада и најчешћи је случај да радом одбора руководи представник тих министарстава. То не искључује учешће представника осталих органа власти, па је тако уобичаједно да у раду одбора учествују представници министарстава за иностране послове.

У односу на тела са општом надлежношћу у вези економских, социјалних и питања рада, у препоруци се разликују две врсте ових тела. Прва су у облику економских и социјалних савета, са овлашћењем да се