Radno i socijalno pravo

Б. Михаиловић: Теоријске концепције одговорности у радном праву Југославије 83

Наиме, према ставу проф. В. Брајића, а тај став и ми прихватамо, данас се не уважавају довољно посебна правила из радног права, у погледу накнаде, материјалне и нематеријалне штете. Заправо, правила о материјалној одговорности из радног права се не негирају, али се тврди да су општа правила о одговорности довољна, што се негативно одражава на стварање, тумачење и примјену правила о материјалној одговорности, како радника, тако и послодавца. Када се ово каже, особито се мисли на радника који су претрпјели штету на раду ли у вези са радом од стране организације или послодавца, па се упућују на парницу, да надокнаде штету. Такве парнице најчешће дуго трају, а досуђени износи су симболични.“

Оваква рјешења представљају промашај, тј. претстављају негацију радног односа, који у себе мора да садржи и социјалну компоненту.

4, ЗАКОНСКЕ ОДРЕДБЕ О МЈЕРИ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА У ПРАВУ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ

Теоријске концепције о дисциплинској одговорности покушале су да наћу своју примјену у позитивним прописима СР Југославије, као и њеним чланицама Р. Црној Гори и Р. Србији, али добрим дјелом неуспјешно. Наиме, у СР Југославији су у 1996. години, а на основу друштвеног опредјељења, да се успоставе прецизно дефинисани власнички. тржишни радни односи привређивања, донијети значајни прописи: Закон о предузећима, Закон о основама промјене власништва друштвеног капитала. Закон о основама радних односа и Закон о штрајку ("Службени лист СРЈ". бр. 29/96). У складу са наведеним савезним прописима у Р. Србији доноси се Закон о својинској трансформацији ("Сл. гласник Р.С." бр. 32/97), Закон о радним односима (" Сл. гласник Р.С." бр. 35/96) и Општи колективни уговор ("Сл. гласник Р.С." бр. 22/97).

У Републици Црној Гори је већ дужи низ година Закон о радним односима у процедури доношења (прецизније од 1995. године), а позитивни текст Закона о радним односима је у "Службеном листу РЦГ" бр. 29/90, 42/90, 28/91 и 16/95. Циљ доношења ових прописа, као и других системских закона, био је усаглашавање са законодавством права Европске уније.

77

Проф. др Влајко Брајић. предавања на Правном факултету у Подгорици. школске 2000/2001. године.