Radno i socijalno pravo

88 Б. Михављовић Теоријске конџсиљије одговорности у радном праву Југославије

законска и теоријска расправа. Општа теоријска "оцена познаваоца ове значајне правне области да нови прописи о радним односима представљају корак у позитивном (правном) смеру у регулисању исте. Постоји сагласност у томе да је најзначајнија новина у овим прописима решење да се радни однос заснива уговором о раду у складу са законом и колективним уговором о раду (чл. 1 Закона о основама радних односа и чл. 1 Закона о радним односима Р. Србије).>

Што се тиче радног законодавства води се интензивна практична.

Наше ново радно законодавство по угледу на законодавства са дефинисаним власничким средствима за производњу и тржишним условима привређивања, уговор о раду одређује као основни акт којим се заснива и регулише радни однос. И то је добра теоријска концепција, која је нашла своју примјену у позитивним рјешењима из области рада и радних односа.

Претходна оцјена према ставу теоријских концепција, не би се могла односити када је ријеч о дисциплинској одговорности. Наимс, Закон о основама радних односа. члановима од 52-61. регулише питање дисциплинске одговорности радника. Као услов за покретање и вођење дисциплинског поступка садржан је у чињеници да запослени својом кривицом не испуњавају своје радне дужноси и обавезе, или да се не придржава одлука које је донио послодавац.

Чланом 53. Закона о основама радних односа, као мјере за повреду радних обавеза предвиђене су: 1. новчана казна и 2. престанак радног односа.

Новчана казна се може изрећи највише у висини до 20% аконтације мјесечне зараде запосленог у временском трајању од једног до шест мјесеци. Услови за изрицање новчане казне су предвиђени законом и колективним уговором (чл. 54 Закона о основама радних односа).

Казна престанка радног односа изриче се за повреде радних дужности наведених кроз осам тачака чл. 55 Закона о основама радних односа, као и за друге повреде радних односа утврђене Законом и колективним уговором.

Садашње стање у радном односу са аспекта теоријских концепција одговорности, у првом реду дисциплинске одговорности је карактеристично по изузетном пооштравању радне дисциплине (постоје само двије дисциплинске мјере које у себи садрже репресивни карактер). Са једне стране, то се може правдати одвођење института радних обавеза и радне

3 Др Мијал Стојановић. Будвански правнички дани, актуслна питања југословенског

законодавства. Београд. 1999. год.. стр. 354.