Radno i socijalno pravo

Радно и социјално право

одговарајуће комисије и стручна тела, а ни данас када га врши Министарство за здравље путем истакнутих здравствених установа и медицинског факултета. Истина, обједињавање овог надзора путем Министарства је напредак у односу на раније стање, но ту су нужни још додатни напори за уједначавање доктрине и правила медицинске струке путем медицинских факултета и одговарајућих координационих страучних тела, при чему је нужно у ову проблематику увести и одговорност стручних удружења и лекарских комора. Министарство за здравље је истина обавезно Изменом закона о здравственој заштити ("Службени гласник РС" бр. 52/93) да донесе прописе о уређивању начина и организацији спровођења спољне и унутрашње контроле над стручним радом и другим питањима значајним у спровођењу надзора. Но у закону није утврђен рок до када треба да се донесу ти прописи, те је ово мањкавост у Закону.

Након више година , у 2000. години планира се спровођење спољног надзора над стручним радом у здравственим установама и другим облицима обављања здравствене делатности на територији Републике Србије.

Министарство за здравље Републике Србије у сарадњи са Институтом за заштиту здравља Србије, сачинило је за потребе овог надзора публикацију "Прописи и акти о надзору над стручним радом у здравству са Планом за спровођење надзора у 2000. години" са одговарајућом методологијом, тако да се очекује да се и овај врло сложени и одговоран надзор почне вршити.

Према томе, суштинска питања надзора у овој области су питања стручног надзора и управног надзора, а у њему надзора над вршењем јавних овлашћења. Јавна овлашћења која се остварују у управном поступку у контексту ових питања шире не образлажемо, јер за њих је прописан поступак остваривања и правне заштите, укључујући и судску заштиту, а на тај начин се остварује и надзор.

Друго, али не мање значајно питање, је организација надзора и питање прецизирања овлашћења појединих субјеката надзора у овако комплетној и значајној области. Ако су сва овлашћења сваке врсте надзора (а она то јесу по Закону) у Министарству здравља, онда је на Министарству велика одговорност да постави, организује, међусобно повеже, усклади и координира све те врсте надзора, на различитим нивоима и све то на рационалан и ефикасан начин. Ово Министарство сигурно не може само, али мора јасно да постави укупну организацију стручног надзора и на њему наслоњеног и повезаног управног надзора путем здравствене инспекције, која у надзору над законитошћу аката и законитошћу рада посебно треба да третира и надзире остваривање јавних овлашћења. У овако постављеној шеми, ослонац такве контроле и стручног надзора треба да буду стручна удружења и лекарске коморе на терену, а у управном надзору основа би била контрола, боље речено праћење стања и извршавања служби Републичког завода за здравствено осигурање.

У склопу наведеног, посебно је питање могућности карактер контроле Републичког завода за здравствено осигурање, према трећим лицима и контрола унутар самог Завода. Генерална залагања и потреба контроле не значи да Завод све што финансира може и да контролише. Овде исто важи нечело легалитета, те је питање на основу чега, ко, у чему и на који начин може да врши надзор у Заводу и ван њега, по ком поступку и која су сва средства правне заштите.

46