Radno i socijalno pravo

Драгослав Нешков

Питање правног основа је врло јасно. Закон о јавним службама ("Службени гласник РС" бр. 52/61) у члану 24. прописује да надзор над законитошћу рада установе врши надлежни орган управе, а надзор над законитошћу рада установе чији је оснивач Република и установе која обавља делатност, односно послове из оквира права и дужности Републике, врши надлежно Министарство. Чланом 105. Закона о здравственом осигурању, прописано је, да надзор над законитошћу рада Завода врши Министарство надлежно за послове здравља. Надзор над стручним радом, инспекцијски надзор смо већ навели ко врши.

Према томе, на основу Закона Завод не може да контролише здравствене установе нити сам себе. То не би могао и да нису ова питања уређена изричито на наведени начин, због наведених разлога легалитета.

Али шта може Завод, односно за шта је Завод овлашћен да врши контролу2 Завод може да врши само контролу у ширем смислу, како смо је условно дефинисали на почетку рада. Значи, може да прати извршења уговорених права и обавеза са носиоцима здравствене службе, те на тај начин да "контролише" извршење уговора као облигационог правног односа, из чега проистичу другачије последице у случају не подржавања одредби уговора у односу на класичну контролу (захтев за испуњење уговора, раскид уговора, захтев за испуњење евентуално уговорене казне, пенала и сл.) То право има наравно и здравствена установа као други уговарач.

Друго, Завод може да врши такозвану унутрашњу контролу Завода, тј. да прати рад сваког појединог извршиоца и организационог дела Завода. То је такозвана радно – технолошка контрола или радно – правна контрола у којој су такође, другачије мере у случају не извршавања одговарајућих задатака (дисциплинске и друге мере које се такође разликују од мера класичне контроле). Здравствена установа такође треба и мора да организује ову унутрашњу контролу и то не само путем система руковођења, већ и институционално.

И треће, Завод кроз другостепени поступак, кроз појединачно остваривање права осигураника такође, може и врши својеврсну контролу рада појединаца, односно облигационих делова, што је у ствари такође, контрола наведена под 2., али посебне врсте, јер се ова питања као јавна овлашћења контролишу и кроз управни надзор, а утврђена је и судска заштита.

Завод је посебно овлашћен и на контролу пријављивања на осигурање и контролу плаћања доприноса добровољног осигурања, када га уведе (члан 94. Закона о здравственом осигурању), што би спадало такође у групу јавних овлашћења Завода. По овим питањима Завод треба контролисати кроз управни надзор, да ли он и како врши ове функције. Завод ову функцију треба да обавља путем своје организације и систематизације послова и задатака, тј. кроз радно – правне односе.

Завод је такође, овлашћен да Министарству за здравље подноси захтев за извршење надзора над стручним радом (члан 58. Закона о здравственој заштити).

Наведена контрола поред значаја за ефикасно и законито пословање има и шири значај. Она може и треба да представља подлогу – могућу документацију за контролу у правом смислу — контролу државних органа, где на основу овако извршене контроле у Заводу, записници, мишљења, констатације, иницијативе и сл., треба да се достављају надлежним државним органима зависно од оснивача и