Radno i socijalno pravo

Нада Цвијановић

тренутку преласка на летње рачунање времена и дану и тренутку померања на средњоевропско зонско време и који ће у вези са тим ускладити своја права и обавезе, а запослени испоштовати своју обавезу у погледу радног времена.

Закон о рачунању времена садржи и одредбе које се односе непосредно и на радно време. Тако је чланом 4. став 1. Закона прописано да послодавац који организује рад у једној смени утврђује радно време и распоред тог времена тако да се радни дан одвија у оквиру обданице. Ставом 2. наведеног члана прописан је изузетак по коме радно време из става 1. може бити другачије одређено и то због природе делатности или одређених послова и у другим случајевима утврђеним законом, одлуком надлежног органа у републици, односно надлежног органа локалне самоуправе у складу са законом, односно општим актом послодавца.

Европски парламент и Савет су 19. јануара 2001. године усвојили Директиву 2000/84/ЕЦ о летњим аранжманима. У преамбули Директиве се констатује да је с обзиром на то да земље чланице примењују летње аранжмане да је то важно за функционисање унутрашњег тржишта и да је потребно да се утврди заједнички датум и фиксира време за почетак и крај летњег периода у целој заједници. Затим се констатује да земље чланице сматрају да је најподесније да летњи период тече од краја марта до краја октобра и закључује да тај период треба и задржати.

Значајан је к закључак да би спровођење ове Директиве требало пратити путем извештаја од стране Комисије европског парламента, Савета и Економског и Социјалног Комитета о утицају одредби Директиве “на све области о којима је реч". Такође се констатује да би овај Извештај требало да буде заснован на информацијама које треба благовремено да доставе земље чланице.

Нормативни део Директиве 2000/84/ЕЦ садржи девет чланова. Чланом 1. прописано је да ће, у смислу ове Директиве, летњи период знатити период године током којег се сат гомера унапред за 60 минута у односу на остатак године.

Упоређивањем ове одредбе са одговарајућом одредбом Закона о рачунању времена може се закључити да је Закон прецизнији и јаснији. Наиме, чланом 2. Закона прописако је да се, у односу на време које одговара универзалном координираном времену (средњоевропском зонском времену) уводи летње рачунање времена, померањем за један час унапред. Ово је јасна и прецизна норма за разлику од Директиве по којој се сат (као техничко средство којим се мери време) помера унапред за 60 минута у односу на остатак године. Из овога доследним тумачењим поизилази да, ако неко и није померио свој сат за 60 минута унапред, летњи период није ни наступио. Одредба Закона о рачунању времена је изричита и прецизна, помера се време за један час унапред, без обзира, да ли су и сатови којима се мери то време померени за 60 минута, односно један час унапред.

Директивом је прописано (члан 4) да ће Комисија европског парламента, објавити обавештење у Службеном листу Европске заједнице и то први пут приликом објављивања ове Директиве и сваких пет година после тога које ће садржавати распсред са датумима почетка и завршетка летњег рачунања времена за следећих пет година. У складу са тим чланом, у Службеном листу Европске Уније Ц 035, 02/02/2001 1.0007-0007, објављено је Саопштење Комисије Европског парламента са распоредом (по датумима) почетка и завршетка летњег рачунања времена. Овим распоредом обухваћене су године од 2002. до 2006.