Radno i socijalno pravo, Jan 01, 2003, page 86

повеље је вишеструк. Прво, Државна заједница Србија и Црна Гора у обавези је да исту потпише и то у року од две године од дана пријема у Савет Европе. Друго, она је од посебног значаја баш за радноправну легислативу. Наиме, други део повеље садржи читав корпус права (31 право - где је свако право регулисано посебним чланом), која су од животне важности како за незапослена лица тако и за запослена, почев од права на рад а закључно са правом на стан. Не желећи да улазимо у дубљу анализу садржаја овог дела повеље, закључићемо да се ради о значајном акту којег би требало да се придржавају све чланице Савета Европе и да је за почетак сасвим довољно да извршимо хармонизацију нашег радног права са другим делом ове повеље. Но, треба истаћи и да се права која су садржана у овом делу повеље временом релативизирају у зависности од центара економске и политичке моћи.

Простор нам не дозвољава да се детаљније задржимо на свим правима садржаним у другом делу Повеље па ћемо се због тога задржати само на праву на достојанство на раду, праву које је увек актуелно. Ово право, регулисано је чланом 26. П дела Социјалне повеље. Оно је сегмент основног права на људско достојанство. То је право које се гарантује пре свега уставима, односно основним законима. Тако, на пример, СР Немачка даје врло значајно место основним правима (то је посебан одељак Устава - основни закон из 1949. године) међу којима право на људско достојанство заузима посебно место. Наиме, ово право је темељ из кога произилазе и остала основна права. Према судској пракси Савезног Уставног суда СР Немачке право на људско достојанство је највише основно право и представља основ за гаранцију остваривања свих других основних права, која су Уставом таксативно одређена". Не без разлога, сматрамо да је право на достојанство на послу изведено из основног права на људско достојанство, али оно у радном праву треба да представља базу и за сва друга права из радног односа и социјалног осигурања која нису основна али су итекако важна за запосленог и послодавца. Полазећи од претпоставке да се ради о једном комплексном _ социјалном _ праву поготово је неопходна реафирмација класичног радног права у Србији и Црној Гори на пољу остваривања и заштите права на достојанство на послу. Управо ово право, заслужује пажњу посебне научне анализе што обим овог рада не дозвољава. На крају, констатујмо да су Србија и Црна Гора предузеле озбиљне мере с намером да у догледно време

5 Више: Зборник судске праксе уставног суда СР Немачке.

84