Radno i socijalno pravo

Др. Сенад Јашаревић: РАДНО ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

наднационалне међународне организације, Унија се трансформисала у нешто што би могло да представља неки вид (кон)федерације. Комунитарни органи имају низ особина карактеристичних за федералне органе, а Унија је ипак у основи ближа конфедерацији потпуно суверених држава – не поседује сопствену власт принуђивања и из ње државе и чланице могу слободно да иступе. Зато се у литератури чак говори о „небулозности концепта“ БУ или „функционалној конфузији“.3

Проблеме у разумевању правне природе Европске уније, па и њеног права, компликује између осталог њена сложена структура, у оквиру које је измешан функционални и организациони принцип. Наиме, Унију чине три стуба: један је организационе природе – у виду две заједнице („Европска заједница“ и „Европска заједница за атомску енергију“), а два су функционалног карактера – заједничка спољна и безбедносна политика, и полицијска и судска сарадња. Кептејн зато ЕУ пореди са изгледом старе катедрале, која има један главни и два споредна улаза» Иначе, сложеност комунитарне структуре може још да илуструје и чињеница да Унија има скоро 700 различитих тела и одбора, чији рад је све теже пратити и ускладити."

Као што није доречена (правна) природа Европске уније, такав је случај и са њеним правом. Право ЕУ представља својеврсну мешавину коју чине права преосталих европских заједница, као и комунитарни прописи о заједничкој спољној и безбедносној политици и регулатива у вези са сарадњом у области полиције и правосуђа. Због те „разуђености“, комунитарно право тешко да може да има обележја организованог правног система. Ни самим комунитарним органима није јасно колико има важећих прописа у Унији, пошто су неки акти у међувремену застарели или престали да важе. Процењује се да се ради око 20.000 до 26.000 прописа, са око 80.000 страница текста које бидо 2005. године могле да буду сведене на око 30–35.000.'

2 Сматра се да се поменута трансформација одиграла након закључења „Споразума у Мастрихту“, 1992. године. У случају ступања на снагу Устава ЕУ, Уннија би могла да добије још више обележја државности – председника и министра спољних послова, као и правни субјективитет (који су до сада имале само заједнице у њеном саставу). О правној природи ЕУ видети више: М. Тратник, А. Ферчич, М. Ферлине, Основе права Европске уније, Обзорја, Марибор, 2044, стр. 10; М. Петровић, „Правна природа ЕУ“, стр. 4. и Р. Етински, „Од српског и црногорског права према европском праву“, стр. 46, збирка резимеа са саветовања у Нишу – Правни сисшем РС — Усаглашавање са правом ЕУ, Правни факултет Ниш, 2005.

3 Видети више: Д. Николић, Хармонизапија и унификација грађанског права, Универзитет у Новом Саду, Центар за издавачку делатност Правног факултета у Новом Саду, 2004, стр. 98.

+ Раније је ту била и Европска заједница за угаљ и челик (основана 1951), која је престала да постоји 2002. године.

> IG, Kapteyn & P. VerLoren van Themaat, /ntroduction to the Law of the European Community, London, Kluwer Law International, The Hague, Boston, 1998, crp. 47.

• СеПа истиче да постоји „фрагментизовани плурализам“ унутар ЕУ. Сјап Рато СеПа, „Еџгореап Governance and Democratic Representation: the Role of Social Dialogue and Industrial Relations’, рад Mmpe3cHTOBaH Ha KOHTpecy International Industrial Relations Associations’ — ,,The Future of Work in Europe“, Lisbon, 2004.

7 Ynopemurrm: J. Huxomith, op. cit., стр. 107. и 120.