Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Слична је ситуација и са радним правом ЕУ. Иако се, на основу великог броја донетих прописа већ одавно може говорити о „радном праву ЕУ“, или „комунитарном радном праву“ како га још називају, у праву ЕУ не постоји јасна дефиниција ове гране права, нити су прецизно утврђене њене надлежностил“ Као и целокупно комунитарно право, радно право Уније није кодификовано, те се зато истиче да је „несистематично“, „дифузно“, „непрегледно“, „некохерентно“.“ Основни разлог таквог стања радног права Уније лежи у томе што је и његов развој био несистематичан. Приликом оснивања Европске економске заједнице и других заједница које су претходиле ЕУ, социјални (радно-правни) аспекти заједничког тржишта нису били предмет озбиљнијег интересовања њених оснивача. Постепено, са развојем Уније и проблема са којима се суочавала, долазило је до значајнијег померања комунитарних интересовања институција ка „социјалној области“ (где се сврстава радно и право социјалне сигурности).

По чему је комунитарно радно право специфично у односу на национално правог За разлику од националног права, радно право ЕУ мање се бави својим институцијама, а више регулисањем односа у државама чланицама." По томе је слично право Међународне организације рада (МОР), које му делом служи као инспирација. Са друге стране, од њега се разликује по структури, начину доношења, циљевима и темама које се уређују, обавезности, односно начину примене. Поред тога, у појединим стандардима право ЕУ је превазишло право МОР (нпр. у области равноправности полова, у стандардима заштите достојанства, безбедности и здравља на раду). То је резултат чињенице да право ЕУ у извесном смислу представља и „симбиозу права Европске заједнице и националних радних права“, од којих су нека веома напредна.“

Ако се пореди са националним правом земаља чланица, може се запазити да је комунитарно радно право знатно уопштеније. Углавном мање залази у детаље, тако што поставља само оквире. Разлог лежи у принципима „суисидијарности“ и „пронорционалности“, на којима почива комунитарно

8 Видети sume: R. Blanpain, European Labour Law, Kluwer, 2000, erp. 27; Б. Лубарда, Европско радно право, СТ), Подгорица, 2004, стр. 18.

У, Нпр. о „некохерентности“ pugetu: E. Szysezezak, EC Labour Law, Longman, 2000, страна ИЏ уводног дела књиге, а о „несистематичности“ mpaBa EY superu y: B. Bercusson, European Labour Law, Butterworths, 1996, crp. 7.

'" О томе говори и наслов о поменутој Беркусоновој књизи „Од слободе кретања до радног и социјалног права и политике“ (стр. 13). Видети више и у: Ц. Енглес # Л. Салас, „Сађоџг Га апа the European Union: the Amsterdam Treaty, Competences of the EU Regarding Labour Law", Yearbook of Labour Law and Social Policy, vol. 10, 1998/99, crp. 9.

1 Видети више: В. Вегсиз5оп, op. cit, crp. 19.

| Упоредити: Б. Лубарда, оп. цит, стр. 23.

8 Тако је нпр. у радном праву ЕУ прихваћено шире, скандинавско схватање услова. Оно почива на концепту „радне средине“, који уз здравствено-безбедносне укључује и психолошко-моралне елементе. У континенталној Европи и праву МОР у овом домену уобичајен је ужи концепт – „здравља и безбедности на раду“. Видети више: Б. Берцуссон, оп. Цит, стр. 8. и М. Динкић, Љ. Ковачевић, ЕБУ – Сопијална полштика, Институт за упоредно право, Београд, 2004, стр. 105.