Radno i socijalno pravo

Др. Сенад Јашаревић: РАДНО ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

3. проширење могућности за борбу против дискриминације;

4. инкорпорација садржине Социјалне повеље из Мастрихта у Уговор;

5. потврђивање привржености Уније Социјалној повељи од 1989.7

Свакако највећу новину представља уношења посебне главе о запошљавању у Споразум (уговор из Амстердама уводи појам „Европске стратегије запошљавања“ и успоставља „Комитет за запошљавање“). Запошљавање и социјална заштита померени су са четвртог места, на друго међу циљевима Уније. То је учињено амандманом на члан 2. Споразума, где се као један од циљева Уније поставља „висок ниво запослености“. Такође, чл. 3 (и) Споразума каже да је циљ Заједнице „унапређење координације између политика запошљавања земаља чланица са циљем наглашавања њихове ефикасности развоје координиране стратегије запошљавања“. У циљу развоја „запошљивости“ заговара се унапређење стручности, флексибилности тржишта рада, доживотно учење."

Следећи важан моменат представљало је доношење „Повеље о основним правима у Европској унији“, 2000. године.“ Сматра се да ова Повеља има историјски значај, пошто су њиме први пут изједначена фундаментална социјална права са осталим (грађанским, политичким) правима.“ Уследио је „Уговор из Нице“, 2001. године, који је за ову област мање значајан од претходних измена Споразума о ЕЗ. У Ници се, осим припрема за проширење Уније за 10 нових чланица, врше и „одређене измене погледу мера и средстава за остварење циљева социјалне политике“, нарочито у области борбе против социјалне изолације и осавремењивања система социјалне сигурности.“ Успостављен је „Комитет за социјалну сигурност“.

7. ДЕЈСТВО

Правно дејство аката комунитарног права условљено је циљем који се жели постићи – то је хармонизација правних система. Хармонизација подразумева „...међусобно усклађивање законодавстава држава ради уклањања препрека слободном кретању радне снаге, робе, услуга и капитала. Другим речима, хармонизација се састоји у томе да се обезбеди да у свим питањима из надлежности ЕУ прописи држава чланица намећу сличне обавезе грађанима свих

58 Нови чл. 13. Споразума, предвиђа борбу против дискриминације засноване на полу, раси пли етничком пореклу, религији или вери, неспособности, старости или сексуалној оријентацији; сем тога чл. 2. Споразума се као експлицитни циљ Заједнице поставља унапређење једнакости између мушкараца и жена.

2 Видети више нпр.: Е. 5лузсхстак, оп. цит, стр. 16; Е. Вјапрат, стр. 174; Б. Лубарда, стр. 58; Ј. Нап(оп, оп. цит, стр. 290.

90 Ј. Намоп, оп. цит, стр. 291.

6! Р, Бланпаин, оп. цит, стр, 175.

62 2000/С, ОЈ од 18. 12. 2000, бр. 364/01.

6 Видети: Б. Лубарда, оп. цит, стр. 97.

о Цитат из: Б. Лубарда, оп. цит, стр. 89.