Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

_______________________ == === —

тих држава, и минимум обавеза у свакој држави. Хармонизација може да значи и координацију техничких правила...“ ,> али не значи насупрот популарном миту стандардизацију свега и свачега, „од кривине краставца до боје шаргарепе 6

Према принципу „супремације“ акти комунитарног права имају примат у односу на све прописе држава чланица, без обзира када су донети (пре или после докумената ЕУ). При томе, њихово дејство, односно начин примене, се разликује. Они могу бити: јирекшно или индирекшно применљиви, а разликује се и њихово: хоризоншално или вершикално дејство.

Директно дејство значи да се прописи морају применити у земљама чланицама без обзира да ли су формално уграђени у њихову легислативу. То важи за правила и поједине директиве – уколико су довољно јасне, прецизне, безузсловне и „самодовољне“, тј. не траже даље мере од стране држава да би биле примењене. Правила су, дакле надређена националним правима, имају општу примену тј. директну проходност. Национално право које им је супротно је ништаво и не може се применити. Директиве су такође обавезне за државе чланице, али су у погледу начина примене знатно флексибилније. Зато се и каже да се примењују индиректно, што значи да се форма и метод примене препуштају националним властима (имплементација се може обезбедити чак и колективним уговорима). Тиме се жели постићи уважавање националних различитости и традиције, односно, да комунитарно право у што мањој мери ограничава слободу привређивања (Лубарда то назива „минималном хармонизацијом“),6

Одлуке су, као и правила, директно примењиве, али обавезују само субјекте на које се односе у оквиру дате проблематике. То могу бити све државе чланице, једна од њих или појединци.

Комунитарни акти имају „хоризонтално дејство“ ако подразумевају утуживост од стране приватних лица према другим приватним лицима, док „вертикална применљивост“ даје могућност постављања захтева сам према државама."

65 Видети: Еврожаргон, у: Европојмовник, оп. цит, стр. 237.

66 Бадет; М. Станивуковић и М. Живковић, Међународно приватно право, општи део. Сл. лист СЦГ, Београд 2004, стр. 398.

67 О примени путем колективних уговора, нпр. у Белгији, Француској, Немачкој, Холандији видети више: С. Епејез # [.. Зајав, оп. цит, стр. 22; Р. Бланпаин, оп. цит, стр. 137. Такође, у истом делу на стр. 191 може се видети табела о степену примењености директива радног права у 1998. години у појединим чланицама ЕУ (нпр. у Италији је то – 83,64%, а Данској и Финској – 100%).

68 Видети више: Б. Лубарда, оп. цит, стр. 113.

69 Видети више: Цооперс #; Либранд, оп. цит, стр. 6.