Radno i socijalno pravo

Милица Ковач-Орландић, мастер, Право на стручно усавршавањее и концепт доживотног учења, Радно и социјално право, стр. 53-72, ХУ (2/2011)

друштвено-економским трансформацијама. У ови условима се знање и његово стално иновирање од стране запосленог јављају као једини гаранти сигурности запослења, а управо се у томе изражава сва суштина концепта доживотног усавршавања и његовог значаја за запослена лица. У вези са све већом борбом радника да опстану на тржишту рада јавља се као актуелно и питање конкуренције која (традиционално резервисана за послодавце) сада постаје типична и за запослене. Конкуренција међу радницима, у погледу радних способности, присутна је у фази заснивања радног односа, у току трајања радног односа (висина зараде и других примања, напредовање на раду, итд.), као и у вези са престанком радног односа (посебно при исказивању вишкова запослених).7

Да би радник приликом запошљавања на лакши начин презентирао будућем послодавцу своје предности у погледу образовања, радне способности, преданости раду, искуства и сл., у пракси савременог запошљавања развио се институт препоруке (референце) за посао (енг. job references). be3 063upa Ha TO што радник није обавезан да обезбједи препоруку будућем послодавцу и што послодавац није обавезан да их напише, препоруке су данас у великој мјери заступљене у пракси. Међутим проблем настаје када послодавац, или одбије да обезбиједи референце, или обезбиједи нетачне или неповољне, онда када је запослени заслужио добре референце, или када се дају лажно добре референце лошем запосленом јер послодавац жели да га се „отараси“.= Након случаја Spring v Guardian Assurance р1е (1994) суд у Великој Британији је заузео одређене ставове у погледу обавеза послодавца код давања препорука. У случају када послодавац даје препоруке, има дужност (и према запосленом и према будућем послодавцу) да осигура да оно што је у њима садржано буде правично и тачно, у супротном биће одговоран за било који материјални губитак који би као резултат тога претрпио запослени или будући послодавац.>

5. Доживотно усавршавање и лиценцна занимања

Лиценцна занимања или, прецизније речено, занимања код којих је за обављање дјелатности неопходно постојање посебне дозволе односно лиценце, данас постају све бројнија из разлога што сложеност рада у савременим условима намеће потребу за све већом стручношћу

27 · Бранко А. Лубарда, „Начело конкуренције у области радног права“, Скрипта за радно право, УДГ, Подгорица, 2009, стр.50.

28 Stephen Tayler, Employment law, Oxford, 2006, str.483.

29 Wounem, crp.483-484.