Ratnik

О ЗНАЧАЈУ ВАТРЕ У БОЈУ 117

У опште у рату 1966 године није било случаја, у коме би бајонетни судари ма у колико показали битни утицај на успех борбе. У овоме рату такође јако пада у очи врло мали број потрошене муниције код Пруса ', што доказује, да је њихова честа, ватра тако тукла Аустријанце, да су ови били приморани одступати пре но _ што уведу у борбу своје велике резерве. Тако дакле успех борбе решавао се артилеријском и пушчаном ватром, односно, за кратко време.

Резултати, до којих се дошло у последњем Француско-_ пруском ралу 1970—1871 год. састоје се у следећем: После рата 1866 год. Пруси су обратили особиту пажњу на усавршавање артилерије; све глатке топове заменише са жљебним позадним топовима. При томе пак за предстојећи нови рат имали су у виду и то, да се дејствује противу непријатеља дивизијском артилеријом, и затим одма да се уводи у борбу корпусна артилерија. која ће се кретати у походној колони и то не на зачељу, већ близу чела колоне.

Као што је познато Французи беху наоружани Шасповљачама, које су на великим даљинама, до на 1,500 корака и више, много тачније гађале од пруске игленаче, јер је ова добро тукла само са даљине од 8300 корака. (а даљине пак од 500 корака и ближе пруска је војска била у превави над Француском у пушчаној ватри,“ по свој прилици због боље обуке војника у гађању и због особина немачке војске, а то су: велика издржљивост и хладнокрвност. Што се тиче Француске артилерије, нужно је овде да напоменемо, да се она састојала из жљебних спредних топова, који су по тачности ватре много уступали пруским топовима. Осим тога Французи су били заменили један део своје артилерије са митраљеским ба-

' У П. пруској армији, у рату 1866 године, потрошено је једно на друго по осам метака на војника.