Ratnik

118 НАУЧНИ и поучни део

теријама, које за сво време рата нису оправдали надежду, коју су Французи на њих полагали.

У свима биткама Француско-пруског рата, пруска артилерија брзо се појављивала на положајима и по својој тачности у гађању била је у превази над Француском артилеријом, међу тим пруска је војска трпела велике губитке од Француске пушчане ватре, нарочито на великим даљинама, са којих они нису били у стању да одтоварају противниковој ватри. Због тога после првих бојева изађе у пруској армији наредба, да се пешадија не уводи у борбу дотле, док њена артилерија не предузме маха. Затим је пешадија, полпомогнута јаком артилеријом, наступала у расутом строју и ојачавала се поступно из резерве, при чему се артилеријска и пушчана ватра производила по неколико сати. Не гледајући. на односно слабо дејство Француске артилерије, пушчана је ватра њихова ипак била тако јака, да су Фронтални напади могући били само са обиласком ма ког било непријатељског крила. Овај општи карактер боја показивао се у свима биткама прве половине рата; бранилац при оваквом начину борења Пруса, обично је одбијао напад блиском пушчаном ватром и одступао је неочекујући удар бајонетом. =

Ако промотримо редом све битке овога рата, видићемо, да је се до бајонетног судара долазило у врло ретким, изузетним случајима, који су ниже наведени '. Џудари

' ПЏређимо најпре случаје бајонетних судара из првог пернода рата, о којима је напоменуто у књизи пруског генералштаба. | _У битци код Вајсенбурга први батаљон 88. пука и П. Чета 5. јегерског батаљона имали су прилике да дејствују бајонетом при јуришу на станицу гвозденог пута и на предграђе Вајсенбурга. У. битци код Шпаихерна Физилирекп је батаљон 12. пука, после некоапко судара прса у прса, одбацио Французе на северни гребен Форбашког виса, У битци код Гравелота при јуршшу на С. Прива, трећи батаљон лајбгренадирског пука, продирући к цркви са деветом четом 4. гардиског пука, више је пута долазио до бајонетне п кундачке борбе. У овом пак јуришу Фи-