Ratnik

360 НАУЧНИ И поуЧНИ ДЕО

Досада познати податци непотврђују нигде назор, да су Руси збиља већ тад намеравали целом војском на Једрене марширати, а турску војску северно од Балкана Пре врети, као да је и нема.

Наредба главнокомандујућег, издата генералу Гурку гласи: „најпре наступати према Трнову и Севљеву, и „бити спреман за продужење марша“; затим „заузети „балканске прелазе, а коњицу послати преко Балкана.“ Главни задатак беше дакле заузимање балкански прелаза, и — по нашем мнењу — држећи их, спречити непријатељу напредовање с те стране. Што је коњица преко Балкана упућена, сасвим је природно и правилно, јер прво, хтело се је тим подстаћи тамошње бугарске пределе на устанак, а затим добити тачне вести о непријатељу, који се на јужној страни планине већ налази или тек појави.

Да су при томе оправљани путови преко Балкана ствар је сасвим јасна, јер нико неможе тврдити, да се тим радом отеже дотле, док трупе збиља на подножје Балкана приспу, па да га прелазе.

Може бити да генерал Гурко, према добивеном налогу неби био ни повео у првом маху своју пешадију на другу страну Балкана, но дочуо је, да је кланац Шипка поседнут, а знао је врло добро, да му је заузимање тога кланца главни задатак. А мора се и то узети, да је положај утврђења на Шипки био познат, која су сва окренута фронтом на север, те се је нападом са југа — ако би се изненадно и нагло извршио — успех лакше могао постићи, но са севера.

Кад би кланац Шипка био једном заузет, морало се је мислити и на поседање осталих прелаза, а то је и уважено, као што се види из доцнији званични рапората.

Што су делови У. кора одма за Гурковим одправљени у Трново, одговара подпуно стратегичкој важности