Ratnik

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА ) 99

стојалш и гарнизони у Ми и Добоју, и који ће драти свезу са Бродом. Евгеније маршираше даље. Са свију страна летише к њему (рбљи Босанци, који га на, маршу свачим потпомагаше, наумни, да при његовом повратку, и сами Босну оставе. Мухамедански пак становници, сви су се повукли у збег к Сарајеву, и уз њега су се зтомилали.

_Гринајестог Октобра стигне припц Евгеније до њега. Дан пре изашље он гласника с трубачем а с писмом, у коме Сарајевце позива да се предаду. Трубача Турци убију, а гласник са О рана умакне. Принц Евгеније чим стигне на вис изнад Сарајева. одмах пошље један део војске унутра „да варош заузме и оплени“

Пошто је варош опљачкана, заповеди „да се упали“. Турци су истина, што се понети могло, прилично покупили и избегли, али су царевци и опет „с учињеним пленом били задовољни“. Но „да би плен био још већа и бољи“, одреди принц неколико коњичких оделења да за избеглим Турцима у погон пођу; и коњици се повраћају иза тог „с многим скупоценим стварима и са врло много жена и деце“. Као уз пут тако и у Сарајеву самом бијаше мното збегова Срба, готови, да са царевцима своју домовину напусте. „Ја се надам говораше им Евгеније, „да све хришћане одавде претурим с оне стране Саве“.

Сарајево, у то доба једно од највећих и најбогатијих места у Турској, које по сведомби самог принца Евгенија. пмађаше онда преко 120 џамија, — пошто је „све ватром изгорело,“ 15. Октобра принц се врати натраг. Уз пут отлене и изгору Маглај и Врандук. Малени Тешањ стави се при свем том на отпор, и принц Евгеније, пошто је време много застудило, и путови због напалог снега још тежим постали, — остави га с миром, и на Митровдан пређе код Брода Саву и трећег дана стигне“у Осек.