Ratnik

494 НАУЧНИ И поучНнИ део

Од овога часа губитци ће тако брзо расти, да се при јакој борби мора стрељачка линија подкрепљавати. Наступање стрелаца и подпора несме бити у оваквој прилици полатано и протегнуто, него се мора вршити у скоку, правце позицији непријатељевој до одстојања „са кога могу снажном сигурном и брзом ватром, спремити напад оделењима, која наступају за њима у смакнутоме строју.“ Да неби редови или степени који су већ у ватри, били маскирани онима, који јуре напред то треба гледати да ови небуду чести. Тако довољно је за једну бригаду развијену у линији ако је подељена у два степена, две бојнице.“ Ово је нарочито нуждно а и добро за артилерију.

Позиција од које ће почети брза и решавајућа ватра неби могла бити даље од 350 метара од непријатеља, узевши при овоме у обзир наше пушке модела 1871.: Пошав одавде на напад, пешадија ваља да јури напред још до ближега одстојања (400—200 корака). Кад довде доспе, тада треба да се користи земљиштем; наприлику, ако се напада противу каквих висова код којих су стране више или мање трбушасте, ту је пруга (највиша ивица стране) где почиње мртви угао за браниоце, који стоје позади венца истих висова, у исто доба и природан пољожај за отварање брзе ватре, само ако одстојање није веће од онога које је напред утврђено. И тако, чим стрелци допру до ове последње позиције, подпоре треба одмах да јуре напред, те да појачају ватру. Код пешадије мнења су подељена у томе, да ли подпоре ваља да при прелажењу држе смакнути строј, или је боље, да се растуре пре овога, па тако да пролазе. Напротив сви су сагласни, да брза ватра неће никада више трајати од неколико минута, може бити само два до три.

1 Ово је уведено, по царевом одобрењу у правила за обучавање гардиске пешадије. 2 Употреба мањих нишана, преко којих се визира на циљ.