Ratnik

сок ТАКТИКА АРТИЛЕРИЈЕ 199

до краја, онако, као што је напред разложено. Кад је случај да је земљиште равно и отворено, тада ће пешадија требати готово “> часа док пређе простор који је пред њом. Но, готово је извесно, да ће се увек избегавати оваково земљиште, кад се напад жели да чини; зато ће се тражити земљиште колико толико покривено, како би се могло извршити развијање под заклонима што је брже могуће, и, као што ће га у ствари бити, онда пешадија неће више требати до У, часа а врло често и мање. А шта ће бити са артилеријом“ И њој треба времена: за пролаз са своје прве позиције на другу, скидање с предњака, оцену одстојања, регулацију метака, итд. Осим овога, због кретања у степенима, што је уобичајено код артилерије кад се креће у сфери дејства непријатељских топова, она недолази сва уједаред у нову позицију. Кад се узме све ово у обзир, онда можели се сад са основом мислити, да је, под оваквим околностима, артилерија, још у стању, да дуго дејствује и то решштелно, противу непријатељске артилерије и противу главне тачке нападне ' На ово питање ваља одсудно одговорити са не.

Остаје још да кажемо узрок због чега ваља бирати средњу даљину за пуцање од 1800—1800 метара. Ако желимо добити бар 25. парчета после распрснућа зрна, противу топова код којих нису у исто доба и предњаци, са нашим тешким топовима најновије конструкције, онда нетреба пуцати на одстојањима, која би прелазила даљину од 1800 метара. Исто тако нетреба пуцати са даљине испод 1800 метара. За ово последње стоје два разлога:

1 На одстојању 1800 метара има свега 27. парчета од сто (процента) дејства, после распренућа зрна; са 1900 метара, 240); са 2000 метара, свега 209, парчета. Ови проценти дејства извађени су из таблице пупања наших нових топова, и то нарочито из таблице вероватноће погађања и чинитеља (коефицијента или елемента) вероватноће, који су у истој таблици садржани. При овоме узет је за циљ један тог; бар према томе је прва таблица срачуњена.