Ratnik

500 НАУЧНИ ИМ поучЧНИ дЕО

1. Кад би артилерија у првим тренутцима напада сувише истрчала напред, тада би врло често она изашла на велико одстојање од своје главне трупе, која маршира у пуној готовости за бој, са чега би се могло догодити да остане без подпоре оделења ове последње, у случају кад би бранилац испао из свога положаја и пошао на напад.

2. У овој фази борбеној, прибрана ватра пешадије, парочито ако је ова у маси, на одстојањима испод 1800 метара, постаје већ опасна и таква, да бл је артилерија. једва могла подносити. Из овога узрока она би могла лако постати неспособна, како за даља кретања, тако и за борбу у даљим фазама дејства. Један члан настављања за пуцање са пешачким оружјем, које је издато на крају Септембра 1879, вели „да је граница употребе пушке модела 1871“ означена бројем 1300 метара. Између осталих резултата, који би се могли добити ватром произведеном из масе, вели: „од 1800 па до 1600 метара. 300 зрна ударе у платно које би било 100 метара ширине, од којих украјеве ударе одприлике 10. зрна, без означења колико удара у средину групе“.

Дејство ово мора се узети овако као што је овде показано, пошто је невероватно да ће бити особите разлике у величини броја. У осталом ваља мислити и на то, да резултати артилеријски неће бити бог зна колико већи, ако се одстојање при пудању за коју стотину метара прекрате, а међу тим она би ради ове ситнице могла бити изложена тако великим губитцима, на које мора

1 Може се готово насигурно рачунати да друге војске неће добити резултате осетно боље. Одстојања се увек узимају према главној позицији непријатељ= ској. Нетреба међу тим губити из вида, да су стрелци непријатељеви увек за неколико стотина корака истурени напред испред позиције, може бити до 500. метара. Ватра произведена масом, коју 6п могли они чинити, није узета у рачун, пошто је мање опасна; њихова је ватра тек онда опасна, ако се дође на 650 метаре испред њих.

атзрераее