Ratnik

858 НАУЧНИ И поучни део

непријатељу, наступање степенима и притрчавањем који се међусобно потпомажу. Али имамо приметити, да према, правилу против-напад бива тек при свршетку борбе, онда, кад је успех већ јако компромитован, и кад, у нападу, поступно поседање разних заклона или тренутни застоји степена немају карактер моћне одбране.

Ми мислимо дакле да напади одбране не треба. да се ограниче на против-напад: они треба, да су непрестани и многоструки. Они бивају на једном крају (крилу) одбранбене линије, или на оба краја ако је могуће. Њих производи, у чети потпора, а у батаљону резерва, која се, тога ради, поставља скоро у висини одбранбене линије, и тако да непријатељ буде што дуже у незнању где је баш та линија постављена. Ова оделења (елементи) могу да укрштају своју ватру пред одбранбеном линијом; она имају широк поглед на прилазе позицијске; она могу брзо да пређу у напад а да не сметају ватри браниоца који по потреби, потпомаже (кооперира) ове нападе (атаке) својом ватром, и штеди своју муницију за критични тренутак или за поврат нападни (гећонг обеда).

Против овога наводећи се, да ће под овим условима ова оделења, која према духу правила, треба да се држе у заклону до оног часа кад ћемо их употребити, бити доста изложена за сво време борбе. Овај навод, као што ћемо доцније видети, није баш посве (апсолутно) сигуран кад се има противник који уме да се користи Формама земљишта које је пред њим, уцељи да туче, истом ватром, ланац (низ) и потпоре; но, није ли доказано, да, су користи брзог и ненадног напада тако велике да их треба постићи по ма коју цену.

Да се при нападу одбранбеном елементу осигура сва, жељена снага, најбоље је срество, да се у почетку дејства пошље у проматрање (рекогносцирање): од чете вод, а од батаљона чета.