Ratnik, Nov 01, 1879, page 166

БИТКА 869

Супрот томе можемо сада рећи, да борна вештина, као што смо је горо определили, неозначује појам „демонстративе“. Са овим смо изразом можда измирили оне, који су веровали, е би са демонстративом у ошпте наступила опасност за морални елеменат трупе, Борба је на сваки начин или — или, дакле или чиста офанзива, вли чиста дефанзива.

Но појам тактичне демонстративе постао је тек са борном вештином, која и оправдава такав појам. Старим чврстим борним обликом могло се само у ограниченој мери извршити оно, што је сад јединачни строј тако знатно олакшао постанком борне вештине — основане на. духовним чињеницама, на име: бити бој без борбе.

Нови начин борења је то, који је тек учинио могућном ову корисну Форму делањи бојне вештине, а који на сваки начин нема ништа са борбом.

Демонстративна тежња постојала је увек јошт у старој тактици; она није ништа ново, но само ју је сад много лакше извршити него пре. У свима узоритим биткама Фридрихове и наполеонове школе видимо тежњу: да се што снажније може управити решавајући удар на једну тачку.

Они стари мајстори вештине дају нам изненађујуће примере о томе, шта је у стању учинити духовна надмоћност вође, па и са сразмерно недовољним средствима. Фридрих велики постизавао је ову цељ, усљед трутавости својих противника, надмашном брзином маневровања, и то, ако не увек, а оно понајвише простим демонстративним осматрањем, али у наполеоновим биткама, покретност је била већа а облик боја, бар у последње доба, на обема странама равномеран, па с тога се и није могла постизавати цељ без истинске борбе, Да је пак Наполеон избегавао борбу, где год се могла избећи, и да се чак и у том смислу, који назвасмо демонстративно занимање,