Ratnik

БИТКА 869

Супрот томе можемо сада рећи, да борна вештина, као што смо је горо определили, неозначује појам „демонстративе“. Са овим смо изразом можда измирили оне, који су веровали, е би са демонстративом у ошпте наступила опасност за морални елеменат трупе, Борба је на сваки начин или — или, дакле или чиста офанзива, вли чиста дефанзива.

Но појам тактичне демонстративе постао је тек са борном вештином, која и оправдава такав појам. Старим чврстим борним обликом могло се само у ограниченој мери извршити оно, што је сад јединачни строј тако знатно олакшао постанком борне вештине — основане на. духовним чињеницама, на име: бити бој без борбе.

Нови начин борења је то, који је тек учинио могућном ову корисну Форму делањи бојне вештине, а који на сваки начин нема ништа са борбом.

Демонстративна тежња постојала је увек јошт у старој тактици; она није ништа ново, но само ју је сад много лакше извршити него пре. У свима узоритим биткама Фридрихове и наполеонове школе видимо тежњу: да се што снажније може управити решавајући удар на једну тачку.

Они стари мајстори вештине дају нам изненађујуће примере о томе, шта је у стању учинити духовна надмоћност вође, па и са сразмерно недовољним средствима. Фридрих велики постизавао је ову цељ, усљед трутавости својих противника, надмашном брзином маневровања, и то, ако не увек, а оно понајвише простим демонстративним осматрањем, али у наполеоновим биткама, покретност је била већа а облик боја, бар у последње доба, на обема странама равномеран, па с тога се и није могла постизавати цељ без истинске борбе, Да је пак Наполеон избегавао борбу, где год се могла избећи, и да се чак и у том смислу, који назвасмо демонстративно занимање,